Da li je žuta traka uvek tamo gde treba da bude?

Žute trake postoje da bi se vozila javnog prevoza brže kretala - ako su pravilno postavljene. Vozači ih ne vole. Zbog vožnje tim trakama 18.000 vozača platilo je kaznu 2018. godine.

Ne smeju se uvoditi po svaku cenu, već, kažu stručnjaci, na kritičnim deonicama gde je izražen uticaj putničkih automobila i ostalih vozila na sistem javnog prevoza. Profesor Slaven Tica sa Saobraćajnog fakulteta kaže da se mora gledati šira saobraćajna slika i da se mora pažljivo videti opterećenje.

"Na tim deonicama gde postoji indicija i potreba za uvođenjem žutih traka, neophodno je videti koliko je linija obuhvaćeno tom deonicom. Žute trake se uglavnom ne izvode za jednu liniju, naprotiv, jedan od kriterijuma je da se obuhvati što više linija kako bi se obezbedila protočnost", objašnjava Tica.

Nedavno su ucrtane žute trake u Ulici Jurija Gagarina i Vojvode Stepe, tako da ih je u Beogradu ukupno 30 kilometara. Ne smeju se uvoditi po svaku cenu.

Foto: P. G.

"Na kritičnim deonicama, gde je izražen uticaj dinamičkog saobraćaja, znači putničkih automobila i ostalih vozila, na sistem javnog prevoza putnika. Cilj je da se uticaj saobraćajnog toka ostalih vozila minimizira na sistem javnog prevoza putnika", ističe Tica.

Zbog vožnje žutom trakom, 18.000 vozača platilo je kaznu 2018. godine. Za sada je naplaćeno šest hiljada kazni iz 2019, a oko 100 postupaka u toku.

Đuro Pavlica, zamenik predsednika Prekršajnog suda u Beogradu, kaže da u slučaju kada su vozači inicirali sudske postupke, osporavajući izdate prekršajne naloge, a ukoliko se utvrdi njihova odgovornost, u obavezi su da plate pun iznos fiksne novčane kazne od pet hiljada dinara i troškove prekršajnog postupka.

I zato je na jednoj od nekoliko lokacija na kojoj vozači najčešće prave prekršaje i zbog toga idu kod sudije važno strpljenje.

Obavezno je čekanje dok se saobraćaj ne proredi, a onda, kada se ukaže prilika, sledi uključivanje u srednju traku, i to što pre, kako se ne bi vozilo žutom.

(Telegraf.rs/RTS)