Začarani krug zagađenja: Da li je opravdano isključivanje starijih polovnjaka iz saobraćaja?

Aktuelno zagađnje vazduha u Srbiji i regionu, po ko zna koji put, pokrenulo je pitanje starosti voznog parka na ovim prostorima. Ali ovoga puta ne iz ekonomskih razloga, već zbog kvaliteta vazduha koji svakodnevno udišemo.

Tako je pre nekoliko meseci u Srbiji najavljena zabrana uvoza automobila sa Euro 3 motorima, dok policija u Sarajevu, inače nedavno proglašenom za najzagađeniji grad na svetu, ovih dana isključuje iz saobraćaja vozila sa Euro 2 motorima.

Preporučujemo

Činjenica da su vozila sa Euro 2 i Euro 3 motorima u priličnoj meri još uvek zastupljena u Srbiji i okolinom zemljama, govori u prilog tome da se većina automobila na našim ulicama i putevima može svrstati u zagađaivače, pogotovo ako se ima u vidu da je od 2014. godine u zemljama Evropske unije, odkle nam najveći broj polovnjaka i dolazi, na snazi Euro 6 norma.

Strategija ograničavanja emisije štetnih materija iz motornih vozila, od svog uvođenja do danas, za cilj je imala zaštitu zdravlja stanovništva, prvenstveno u zemljama u kojima se ove norme primenjuju. Prve Euro standarde za ograničavanje emisije štetnih materija u životnu sredinu EU je usvojila 1992. godine.

Foto: Flickr/frankieleon

Koliki napredak je postignut uvođenjem Euro standarda dobro ilustuje primer da je prvom Euro regulativom iz 1992. godine dozvoljena emisija azot-oksida (NO) bila ograničena na 780 mg/km, dok je prema aktuelnim Euro VI standardu ona skoro 10 puta manja, i iznosi 80 mg/km.

Euro 2 standard (nosi još i oznaku EC96) uveden je 1996. a na snagu je stupio 1997. godine. U odnosu na prethodni Euro (1), Euro 2 standardi su uveli različite granice emisije izduvnih gasova i za benzinske i za dizel motore i na prihvatljive nivoe smanjili sve četiri glavne emisije izduvnih gasova:

- Granice emisije Euro 2 (benzin) CO: 2.20g/kmHC + NOx: 0,50g/km

- Granice emisije Euro 2 (dizel) CO: 1.00g/kmHC + NOx: 0.70g/kmPM: 0.08g/km

Euro 3 (EC2000) standard uveden je 2000. godine, a počeo je da se primenjuje na sve nove automobile registrovane od 1. januara 2001. godine. Tim standardnom uvedene su zasebne granice za ugljovodonike i emisije azotnih oksida za benzinske motore, kao i posebna granica emisije azotnog oksida za dizel motore:

- Granice emisije Euro 3 (benzin) CO: 2.30g/kmHC: 0.20g/kmNOx: 0.15g/km

- Granice emisije Euro 3 (dizel) CO: 0,64 g/kmHC: 0,56g/kmNOx: 0,50g/km: 0,05 g/km

Prema podacima britanskog Društva proizvođača motora i trgovaca (SMMT), primena Euro standarda u poslednjih dve i po decenije imala je značajan uticaj na smanjenje emisije izduvnih gasova u Evropi.

Foto: Mateja Beljan

To udruženje je navelo da su od 1993. godine nivoi ugljen-monoksida smanjeni za 82 odsto kada su automobili sa dizel motorom u pitanju, a 63 odsto za benzince. Od 2001. godine, emisija azotnog oksida smanjena je za 84 odsto, a ugljovodonika za 50 odsto u automobilima na benzinskim motorima. (Podaci su iz 2017. godine.)

Na osnovu svega ovoga može se zaključiti da automobili sa Euro 2 i Euro 3 motorima, u eri primene Euro 5 i Euro 6 standarda, zaista predstavljaju prilične zagađivače vazduha i emituju štetne izduvne gasove u mnogo većoj meri nego najsavremeniji automobili, pa se njihovo isključivanje iz saobraćaja može smatrati opravdanim.

Sa druge strane, činjenica je da je njihova velika zastupljenost u Srbiji, BiH i drugim zemljama regiona u velikoj meri proizvod lošeg matrijalnog stanja stanovništava, kome su "dobri", 10 i više godina stari polovnjaci često jedini način da dođu od "novog" automobila.

A upravo takvih "zagađivača" zemlje Evropske unije svake godine žele da se otarase u što većem broju. Zato podatak da je Srbija za posledenje četiri godine uvezla više od 500.000 polovnih vozila u isto vreme zabrinjavajuć, ali ni ne treba da nas čudi.

Zato cela ova situacija liči na začarani krug iz koga kao da, bar za sada, nema izlaza...

(Telegraf.rs/M.B.J.)