„Nikada me nije izneverio, pa neću ni ja njega“: Rača se već 43 godine druži sa svojim „tristaćem“
Račin prvi i, kako kaže, poslednji automobil, prošao je pola Evrope, celu jadransku obalu… A i dan danas stigne i do Rumunije, Mađarske, o Beogradu i Novom Sadu da se i ne govori
„Dok je mene, biće i njega. Kad mene ne bude, nek bude kako hoće“. Tako priču o svom Fijatu 1300, popularnom „tristaću“, počinje Radovan Moldovan Rača za Zrenjaninski.com
Zrenjaninci Raču znaju kao dugogodišnjeg rukovodioca Kulturno-umetničkog društva „GIK Banat“. A mnogi ne znaju da je u ovom trenutku Rača jedan od retkih vlasnika Fijata 1300, automobila koji je 70-tih godina, kad se pojavio, bio pravi statusni simbol. Rača svog „tristaća“ i dalje vozi, a auto uredno zadovolji sve uslove tehničkog pregleda.
– Isterao sam prvog privatnog „tristaća“ iz bivše „Cebe“, maja 1976. godine. Prvo sam ga odvezao na pumpu, jer nije bilo goriva. Pamtim da sam auto i benzin platio 5.500 dinara. Od te 1976. godine jedino ga nisam registrovao kad sam bio u vojsci. Za 43 godine, u najvećem delu sam ga vozio ja – kaže Rača i dodaje da je to jedan od razloga dugovečnosti „tristaća“.
– Važno je da se ne menja mnogo režim vožnje, da auto održavaš a, pre svega, da ga voliš. A ja ga obožavam – dodaje Radovan Moldovan.
„Tristaća“ Rača uglavnom sam održava. Kad je baš nešto komplikovanije pomognu mu prijatelji. Kad ode na tehnički, majstori se smeju – „evo Rača i njegova krntija“… A „tristać“ je u boljem stanju nego mnogo mlađi automobili.
– Kad sam ga kupovao, Fiat 1300 je bio statusni simbol. Imali su ga milicija i retki Zrenjaninci. Tek sam se zaposlio u GIK-u, imao sam platu 200 dinara, ali bilo je terenskog dodatka, nešto su mi dodali roditelji i kupio sam ga u gotovom, bez kredita. U društvu sam bio glavni. Tad se išlo na čarde na Tisi. Ko je imao kola već je bio popularniji, a tek „tristaća“, de luks – priseća se naš sagovornik.
„Tristać“ prošao pola Evrope
Račin prvi i, kako kaže, poslednji automobil, prošao je pola Evrope, celu jadransku obalu… A i dan danas stigne i do Rumunije, Mađarske, o Beogradu i Novom Sadu da se i ne govori.
– Kaže mi žena – „svi gledaju u njega“. A ja se šalim, pa joj kažem – „ćuti, ko bi nas ovakve gledao da nema „tristaća“ – šali se Rača.
Za „tristaća“ ga vezuju mnoge uspomene i anegdote. Kako je prava retkost, mnogi su poželeli da ga kupe, ali se Rači od njega ne rastaje.
– Najveći deo „tristaća“ je još sastavljen od originalnih delova. Na njemu i danas radi svetlo iznad retrovizora i iznad ogledala. I što je zanimljivo, iako je prestao da se proizvodi 80-tih godina, još mogu da se nabave rezervni delovi – ističe Moldovan.
Tu i tamo se nešto pokvari, ali je Radovan u prednosti jer ume i da ga popravi.
– Kaže jedan moj prijatelj – „to nije ni teško, otvoriš haubu, uzmeš čekić i ima dva, tri mesta gde možeš da udariš i on proradi“. Nije baš tako, ali nije ni daleko od istine. Oni koji su ga imali, odrekli su ga se i zbog velike potrošnje. I meni je bilo skupo, pa sam ugradio plin. Ali, moj me je „tristać“ verno služio, nikad me nije ozbiljno izneverio, pa neću ni ja njega – završava priču o svom Fiatu 1300 Radovan Moldovan.
Video: Kinez 8 godina pravio mercedesa od drveta i potrošio para koliko bi mu trebalo za pravi
(Telegraf.rs/Zrenjaninski)
Video: Comtrade System Integracije prvi u regionu koristi naprednu OpenXDR platformu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
markan
bravo majstore zav i zdrav bio moj ujak je imao fijat 1500e neunistivo pozdrav.
Podelite komentar
Marko
Za svoje vreme je bio strašna limuzina.
Podelite komentar
BEKI
Moje prvo auto bilo, uto vreme je bio klasa, taj zvuk motora poseban.
Podelite komentar