Pronašli smo najbolje objašnjenje za to što vozači toliko mrze bicikliste
Vozači ne mrze bicikliste jer su iritantni, već zato što u njima aktiviraju bes time što krše moralni red puta.
Tako barem tvrdi novinar Tom Staford za BBC koji je pokušao da prodre u samu srž ovog problema.
Vozači jednostavno ne podnose bicikliste i ne trude se da to sakriju.
Međutim, zašto ih toliko mrze?
Sudeći po Stafordu, razlog nije njihova iritnatnost. A nije ni selektivno sećanje u kom se nalazi samo jedan biciklista koji je nekada pred njima uradio nešto što ne treba pa sada mrze sve.
Ne, vozači mrze bicikliste jer misle da oni vređaju moralni red.
Vožnja je veoma moralna aktivnost - postoje pravila puta, kako legalna, tako i ona nepisana.
Kretanje kola tokom špica moguće je zato što ljudi znaju pravila i u velikoj meri ih se pridržavaju - drže se svoje trake, koriste migavce i poštuju prednost.
A onda se pojavi biciklista koji prati ono šta on vidi kao pravila puta. Ali on takođe radi stvari koje vozačima nisu dozvoljene - preticanje kolone, znatno sporije kretanje ili preticanje sa unutrašnje strane.
Sa druge strane, vožnja je poput društvenog života, u pitanju je igra koordinacije u kojoj moramo da se oslanjamo jedni na druge i verujemo da će i ostali uraditi sve kako treba.
A kao u svim igrama, uvek postoji i nagon za varanjem.
Ako svi čekaju u redu, neko će pokušati da ga zaobiđe. Ako svi plaćaju porez, neko će probati da to izbegne. A na kraju svega, i dalje imate svu prednost puteva.
U ekonomiji i ljudskoj evoluciji ovo je poznato kao "problem besplatne vožnje".
Ako stvorimo nešto što doprinosi svima - kao što je red na putu - šta će sprečiti nekoga da iskoristi sve prednost, a pritom ne plati ono što duguje?
Ovo stvara paradoks.
U malim društvima moramo da se oslanjamo na saradnju sa prijateljima, ali kako društvo raste, problem besplatne vožnje postaje sve veći i veći.
Samim tim, u ljudima je kroz generacije ugrađen prezir prema onima koji varaju.
A biciklisti ga aktiviraju jer koriste puteve, ali ne poštuju pravila koja važe za vozače.
Sa druge strane, biciklisti sigurno misle da ta pravila nisu pisana za njih jer su ranjiviji, diskriminirani i ne moraju da ih poštuju.
Možda je sve ovo tačno, ali nije bitno kada ih svi drugi učesnici u saobraćaju percipiraju kao osobe koje krše pravila kojih ostali moraju da se pridržavaju.
Video: Električni trotineti: Kako je omiljena igračka postala revolucija koja vam u Beogradu štedi i 500 €
(Telegraf.rs)
Video: Vujanić: U Srbiji je propisano da odeća ne sme da ometa bezbednost upravljanja
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Vuk
Englez, kao i uvek, greši. Biciklista sam, motorista i vozim automobil, i uvek imam razumevanja za sve učesnike..
Podelite komentar
srle
Ovakav nacin razmisljanja verovatno vodi uvodjenju nekakvog poreza za bicikliste, jer navodno krse izmisljen moralni kodeks.. Znam i da bi neki ovde bili spremni da odmah preslikaju taj poreski model.
Podelite komentar
Željko Nikolić
Moje mišljenje je da bicikli trebaju da se registruju a vožnju biciklom treba dozvoliti ljudima koji imaju položen PSP na primer, kako god svakako su učesnici u saobraćaju te samim tim ista pravila važe i za njih. Ako za svakog vozača važi da mora da ima dozvolu za vožnju( mora da polaže poznavanje propisa) treba da važi i za bicikliste. Kako vozilo mora na tehnički, trebalo bi da idu i bicikli. Deci treba zabraniti upravljanje biciklom u saobraćaju bez edukacije i sticanja dozvole. A i naši policajci bi trebalo da više obraćaju pažnju na to kakve osobe voze bicikle i kuda ih voze, umesto što prate koga će kazniti za neku sitnicu. Posebno bih naznačio da ako je vozačima zabranjeno upravljanje četvorotočkašem i korišćenje mobilnog, to svakako treba i biciklisti da poštuju, s obzirom da su u daleko složenijoj i ranjivijoj poziciji.
Podelite komentar