Vozili smo Toyota Corollu 1.8 Hybrid i jasno nam je zašto trenutno nema pravu konkurenciju
Japanska marka u poslednje vreme nastoji da što više privuče mlađu publiku pa je prepoznatljivim osobinama Corolle kao što su kvalitet i pouzdanost dodala i atraktivan dizajn, a u ponudu bestselera sada je prvi put uvršten i hibridni pogon
Ono što je Golf za Volkswagen, to je Corolla za Toyotu. Zaista je teško poverovati da bi japanska marka bila to što jeste i tu gde je, da u svojim redovima nije imala jednu takvu veličinu i bestseler kao što je ovaj model predstavljen još daleke 1966. godine.
Corolla se svrstava u nižu srednju klasu koja se danas popularno naziva C segment, nedavno je zaživela u svojoj 12. generaciji, a može da se pohvali bilansom od preko 45 miliona prodatih primeraka širom sveta.
Najnovije izdanje Toyotine uzdanice ponovo pod jednim imenom objedinjuje sve tri karoserijske varijante.
Dakle, eksperiment sa promenom naziva u Auris kod kompaktnog modela i karavana stavljen je „ad akta“, a srećom, Corolla nije ni tada izgubila kontinuitet jer je u vreme Aurisa model sa četvora vrata zadržao slavno ime. Sada smo za prvi test nove generacije odabrali baš sedan i to verziju sa oznakom Corolla 1.8 Hybrid. Upravo je uvođenje hibridnog pogona u ponudu jedna od stavki, ali ne i jedina, po kojoj se nova Corolla suštinski razlikuje od svojih prethodnika.
Druga dolazi kao posledica nove strategije prema kojoj Toyota treba u većoj meri da privuče mlađu i vozački orijentisanu publiku. Baš zbog toga u njenoj gami, posebno na evropskom tržištu, sve više dobijaju šansu atraktivno dizajnirani i modeli koji se neuporedivo življe i zabavnije voze nego što bi mnogi pomislili ili očekivali od Tojotinih standarda.
Da i Corolla ima takve predispozicije otkriva podatak da je postavljena na najmoderniju Toyotinu globalnu platformu koja omogućava niže težište i samim tim bolji balans. Važno je istaći i da je zadnje oslanjanje unapređeno u multilink, dakle, povezano je u više tačaka.
U odnosu na pređašnji model, novitet je neznatno porastao – tek 1 cm u dužinu, tako da sada meri 4,63 metra, širok je 1,78 metara što je za nekih pola centimetra više nego ranije, a najveću razliku pravi to što je visina (1.465 mm) smanjena za dobra 3 centimetra.
Nizak stas u kombinaciji sa oštrim linijama koje dodatno ističu tanke svetlosne grupe, te golema maska hladnjaka, stvaraju sliku dinamične kompaktne limuzine.
U tom svetlu Corolla nudi sasvim adekvatan komfor za putnike. Kabina pruža dovoljno prostora, a naravno u nešto većoj meri će uživati oni napred. Sedišta su dovoljno velika i udobna, a prijatno se sedi i pozadi pod uslovom da ste prosečne visine jer zbog niskog krova ulazak i izlazak može zahtevati malo više gimnastike kod viših osoba.
Za razliku od eksterijera kojem se nema šta prigovoriti, unutrašnjost ipak nije u potpunosti ispratila najnovije trendove.
Recimo, uvedena je digitalna instrument tabla koja u zavisnosti od režima vožnje (Eco/Normal/Sport) menja grafiku, u njenoj sredini je zasebnim TFT displej koji u sredini daje više prikaza i to je sve u redu.
Međutim, centralni 8-inčni ekran Toyota Touch sistema se baš ne ističe sjajnom grafikom niti kontrastom, a i tasteri u kućištu pored samog ekrana podsećaju na prekidače kakve smo imali na televizorima 90-ih godina.
U Toyoti očigledno smatraju da kupcima neće suviše zasmetati ako pojedini detalji zaostaju odnosno odstupaju od opšte slike koja je prilično dobra. Kvalitet izrade i upotrebljeni materijali u najvišem paketu Executive zaista zaslužuju pohvalu. Sedišta su presvučena kombinacijom kože i tkanine, putnicima je na raspolaganju wi-fi punjenje, grejači sedišta i napred i pozadi, a vozaču i grejanje upravljača…
Pomenuti paket spolja je prepoznatljiv po bi-LED svetlima i aluminijumskim točkovima od 18 inča, na koje su montirani ne baš reprezentativni Falken pneumatici.
Međutim, ono što je reprezentativno na ovom automobilu i daleko važnije od marke „obuće“ jeste hibridni pogon. Reč je o kombinaciji benzinskog motora zapremine 1,8 litara, koji raspolaže sa skromnih 97 KS i 147 Nm obrtnog momenta, ali udruženim snagama sa elektromotorom ispostavlja 121 konjsku snagu.
Ne previše, ali opet dovoljno za solidne performanse. Bilo bi i bolje da za prenos nije odabran CVT menjač sa varijabilno kontinuiranom transmisijom i šest stepeni prenosa. No, već smo navikli na ovakve automatske menjače kod japanskih proizvođača i na to što je bučan prilikom ubrzavanja, što kompromituje performanse, pa i samu dinamiku.
Nasuprot tome, pospešuju komfor jer ima duge prenosne odnose pa se motor gotovo i ne čuje u gradu, a osim toga, promene stepena su neprimetne.
Prema očekivanjima, najbolja karakteristika ovog hibridnog sistema, koji je uveden još kod Toyote Prius pre više od 20 godina i u međuvremenu je usavršavan, jeste ekonomičnost. Sa pažljivom nogom na gasu u gradskom režimu možete često i u dugim intervalima krstariti isključivo na struju.
Važno je samo ne ubrzavati naglo i isto tako odmereno kočiti, po mogućstvu što duže jer se prilikom usporavanja i zaustavljanja prikuplja kinetička energija kojom se dopunjavaju baterije. Osim nožne kočnice, dostupna je i funkcija kočenja motorom i ona se aktivira pomeranjem ručice menjača i u položaj B (brake).
Zaista je prava milina voziti mirno i gospodski Toyotu Corollu, jer ona tada pruža najviše. Dok u kabini veći deo vremena vlada takoreći potpuna tišina, posebno će vam goditi podatak o potrošnji. Mi smo u gradu uspeli da ostvarimo prosek od 5 litara. Otprilike isto toliko troši i na magistralnom putu, možda koji decilitar više, dok na auto putu pri konstantnih 130 km/h „pije“ oko 7 litara.
U vožnji auto-putem smo se uverili i da adaptivni tempomat sa automatskim prilagođavanjem brzine pomoću radara, koji je deo Toyota Safety Sense „paketa“, radi odlično. Isto važi i za sistem upozorenja i automatskog kočenja kod opasnosti od sudara, koji pored vozila i ostalih prepreka prepoznaje i pešake i bicikliste.
Posebnu pohvalu zaslužuje činjenica da su ovi sistemi odnosno Toyota Safety Sense deo standardne opreme! A u standardnoj opremi Corolla 1.8 Hybrid startuje sa cenom od 26.000 evra, što je za oko 6.000 evra skuplje od identično opremljenog modela koji pokreće benzinski 1.6 agregat od 132 KS. Testirani model u „ful“ opremi izlazi na 30.000 evra, što nije malo, baš kao ni razlika u ceni između hibrida i benzinca. Ipak, ukoliko se opredelite za hibridnu verziju, dobićete automobil koji zapravo nema adekvatnu konkurenciju u svojoj klasi.
Detalje o specifikacijama, cenu i finalnu ocenu nakon testa pogledajte na sajtu TopSpeed
(Uroš Dedić/TopSpeed)
Video: Comtrade System Integracije prvi u regionu koristi naprednu OpenXDR platformu
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.