Polovnjak: Fiat Punto 1.2 – italijanski krš ili najisplativiji auto za grad

Jedni tvrde da je kupovina Punta bacanje para bez obzira koliko jeftin bio. Kao prvo, to je Fiat, kao drugo, to je Punto. Ovo je uobičajen stav mnogih vozača u Srbiji: „Sve je to urađeno nekvalitetno, jeftino,  kvarljivo, „znamo“ da Italijani rđaju...“

Drugi se kunu da za 1.500-2.000 evra ne može da se kupi isplativiji auto za svakodnevno arčenje po urbanoj džungli.

To pokazuju i nebrojeni „službeni“, koji su preživeli sito i rešeto u rukama komercijalista, dostavljača, „merčandajzera“ i sličnih univerzalnih vojnika, dok su besomučno jurili od jutra do mraka, pa im je briga o autu poslednje o čemu su želeli ili imali vremena da brinu.

I svi ti Puntići su preživeli. Dobro, ne svi... Ima ih dosta i po auto-otpadima.

A upravo ovde se i krije glavna opasnost kada kupujete Fiat Punto. Mnogo je „veterana“ koji su bili službeni, kod nas ili preko, bez obzira da li su bili vanovi ili ne. Međutim, taj što je bio službeni (van ili ne), može da bude u boljem stanju od onog kojeg kupujete od prvog ili drugog vlasnika.

Nema pravila. Koncentrišite se na to u kakvom je stanju auto kada su u pitanju važne stvari – zaboravite pređenu kilometražu, ogrebotine, ružne felne, siromašnu opremu, izgreban gepek, iščukane branike, škripanje vrata...

Mi smo mu nedavno dodelili „titulu“

Punto smo nedavno proglasili pobednikom u izboru za najbolji auto za početnike u kategoriji do 2.000 evra. Glavni aduti koji su mu doneli pobedu bili su:

a) niska cena

b)  jeftino održavanje

c)  jeftini delovi

d)  dostupnost zamenskih i polovnih delova

e)  dostupnost servisa i majstora koji se razumeju u ovaj auto

f)  prostor u kabini u odnosu na skromne spoljašnje dimenzije

Naravno da Punto nije bez mana. Ali kada se podvuče crta, Punto za mnoge vozače u Srbiji, ne samo za početnike, predstavlja optimalan izbor.

Generalno je „otporan“ na skupe kvarove, mada ima jednu „bolnu“ tačku o kojoj ćemo mnogo detaljnije u nastavku teksta.

Primerak na testu

Naš Punto je proizveden 2004, ima benzinski motor od 1.2 litra sa 80 KS, što znači da ima 16 ventila. Postoji i kod nas mnogo zastupljenija verzija sa 8 ventila i 60 KS.

Što se tiče potrošnje, u gradu se kreće oko 8,5 l/100 km, a na otvorenom sa laganom nogom na gasu može da se spusti i ispod 6 l/100 km. Recimo da je prosek 7,5 l/100 km. Potrošnja je slična i kod slabije verzije.

Šta se kvari, koliko se kvari, koliko košta…

Krenimo prvo od onoga što većinu vozača najviše interesuje.

Stručni sagovornik nam je Goran Filipović iz poznatog Auto servisa Goran iz Zemuna (Altina), specijalizovanog za marke Fiat, Alfa Romeo i Lancia.

Kvar upravljača - najskuplji kvar?

Najozbiljniji kvar kojeg se mnogi plaše, jeste kvar senzora elektro-servo volana. Mnogi misle da ovaj kvar ne može da se sredi bez najmanje 500 evra.

Međutim, popravka je mnogo jeftinija.

Simptomi ovog kvara mogu da budu raznoliki. Uglavnom, ukoliko se zaprlja senzor koji određuje poziciju i brzinu okretanja, on počne da šalje pogrešne signale, što se manifestuje sve težim okretanjem volana ili povremenim potpunim otkazivanjem servo asistencije.

Takođe se pali lampica upozorenja u obliku volana na instrument tabli. Dakle, servo i dalje radi, ali volan postaje sve teži, povremeno ili stalno, a ponekad servo u potpunosti otkaže.

Na forumima možete da nađete razna uputstva kako da sami sredite ovaj problem, od prelemljivanja kontakata na određenim delovima do skidanja elektromotora i prskanja WD-40 sprejom koji bi trebalo da „sredi“ kontakte ili podmaže nešto.

Takođe, mnogi voze godinama sa neispravnim upravljačem. Kada servo otkaže, oni ugase i ponovo upale motor (nekad i po više puta), čime resetuju sistem, pa servo proradi.

I tako do sledećeg otkazivanja...

Goran Filipović po ovom pitanju kaže sledeće:

„Postoje dva modela servo upravljača na Puntu. Na primercima koji su proizvedeni od 1999. pa do polovine 2001. ugrađivan je motor sa relejima koji prave probleme.

Na ovom modelu moguće je zameniti releje ili samo prelemiti ploču na koju su postavljeni.

Prskanje WD-40 sprejom ne daje neke rezultate. Na ovom starom modelu problem pravi i senzor položaja upravljača. On za ovaj model ne može da se kupi posebno.

Popravku radimo tako što montiramo senzor od novijeg modela i zbog različite dimenzije osovine u kućištu menjamo i osovinu.

Ovaj originalni stari tip senzora ima plavi kabal, a novi model ima žuti kabal - zato ga u žargonu i zovu plavi i žuti senzor.

Centrala koja upravlja celim sistemom retko crkava. Njena popravka je neisplativa, pošto polovna na otpadu može da se nađe za oko 20 evra.

Popravka senzora je toliko opasna da može dovesti do motanja volana u vožnji i velikih problema. Treba reagovati na prvo paljenje lampice i odvesti auto u servis.

Naime, sistem se sam gasi kada uoči neku grešku kako u vožnji ne bi došlo do neke havarije. Naši vozači to zanemaruju i gašenjem motora i ponovnim pokretanjem resetuju sistem i trenutno maskiraju problem.

Na novom modelu volana ne postoje releji u motoru, tako da problem obično pravi senzor.

Zamena senzora sa dve godine garancije u našem servisu košta 17.500 dinara.

Zamena releja u motoru na starom tipu je 9.000 dinara sa dve godine garancije.

Fiat ne prodaje ni jedan deo posebno, pa odatle i cena od 500 evra koliko košta ceo sistem zajedno. Senzore proizvodi samo jedna fabrika u svetu, tako da su originalni, a releje proizvodi fabrika TICO.

Uzroci kvarova su isključivo eksploatacija i starost delova. Polovan senzor se može montirati, ali rizik oko kalibracije i mogućih problema je veliki, pa to nikada ne radimo iz bezbednosnih razloga“.

Servo može da otkaže, a da nije u pitanju kvar

Ako preterate sa okretanjem volana, npr. prilikom parkiranja, servo može da se isključi ili redukuje asistenciju kako bi se sprečilo pregrevanje.

Ovo nije urbana legenda – postoji obaveštenje o tome u uputstvu za upotrebu ovog auta. Upravljač se vraća u normalno stanje čim se ohladi ili kada ponovo upalite motor. Većina vozača verovatno nikada neće doći u takvu situaciju, ali korisno je da se zna.

Verzija sa 80 KS krivi ventile, a sa 60 KS ne krivi

Staro pravilo kaže - kada kupite auto, uradite mali i veliki servis. Međutim, kada neko potroši i poslednjih 100 evra na kupovinu auta, onda mu se nipošto ne daje još 200-300 evra da menja ulje, filtere, kaiševe ili „nedaobog“ pumpu vode ili neki španer.

Ovaj problem je naročito izražen u slučajevima kada se prodavac kune da je upravo uradio mali servis, a veliki pre samo nekoliko hiljada kilometara.

Uglavnom, ukoliko dođe do pucanja zupčastog kaiša, benzinac od 60 KS neće iskriviti ventile, dok snažniji sa 16 ventila hoće.

Mišljenje majstora - 1.2 sa 60 KS ili 80 KS - koji je bolji?

Goran Filipović iz servisa „Goran“ kaže:

„Oba motora su fantastična - za vlasnika se razlika svodi na to da li želi manje ili više snage. Održavanje i kvarovi su slični. Na verziji sa 60 KS obično probije dihtung glave ili izgori neki ventil ako auto ima naknadno ugrađen plin, što može da se predupredi redovnim štelovanjem ventila.

Motorni računar crkava na verziji sa 60 KS, ali se i lako popravlja. Na verziji sa 80 KS to se ne dešava. Snažnija verzija ima problem sa kablovima za svećice - prolaze kroz glavu motora i jako se greju.

Generalno - 1.2 benzinac je pouzdan, lak i jeftin za održavanje, bez obzira da li je 8V ili 16V, odnosno 60 KS ili 80 KS. Kod obe verzije znaju da stradaju ležajevi u menjaču“.

Što se tiče servisa, cene su sledeće:

- 1.2 8V sa 60 KS: mali servis 5.700 din, veliki servis (bez ulja i filtera) 15.700 din

- 1.2 16V sa 80 KS: mali servis 5.700 din, veliki servis (bez ulja i filtera) 16.700 din

- 1.3 MJT sa 69 KS: mali servis 7.100 din, veliki servis (bez ulja i filtera) 32.100 din

- 1.9 JTD sa 86 KS: mali servis 8.900 din, veliki servis (bez ulja i filtera) 27.800 din

Razlike u performansama između benzinca od 60 i 80 „konja“

Na papiru razlika u ubrzanju do 100 km/h ne izgleda značajno, ali se u svakodnevnoj vožnji svakako oseća, naročito kada se u autu nalazi više putnika ili kada se koristi klima uređaj. Po pitanju potrošnje praktično nema razlike - ona prvenstveno zavisi od uslova i načina vožnje.

Stoga preporučujemo snažniju verziju, naročito ako auto češće koristite na otvorenom putu, pošto ste sa 20 KS više bezbedniji prilikom preticanja kamiona ili nekih poljoprivrednih mašina.

Verzija sa 1.3 dizel motorom (70 KS)

Ovaj motor je dobro poznat iz raznih modela i to ne samo marke Fiat, pošto se ugrađivao i u vozila drugih proizvođača. Pouzdan je, mali je potrošač i više puta je nagrađivan zbog svojih kvaliteta.

Fiat Punto 1.3 MJT nije neki sprinter - do 100 km/h ubrzava za 13,4 sekunde. Ne impresionira snagom, ali zato ima solidna međuubrzanja, naročito u drugom i trećem stepenu prenosa, pa gradska vožnja s njim može da bude vrlo dinamična.

Takođe zbog boljeg obrtnog momenta u odnosu na benzince bolje „podnosi“ više putnika, uzbrdice i korišćenje klime.

U servisu „Goran“ kažu da su kod njega karakteristični kvarovi na EGR ventilu i lancu razvoda, kao i da je nešto skuplji za održavanje od 1.9 dizelaša.

Ostali dizelaši

Kada su dizelaši u pitanju, Goran kaže:

„Dizeli su dobri, osim 1.9 D (bez turbo punjača) koji je sklon potrošnji ulja i problemima sa pumpom goriva, za koju je servis jako skup.

Kada je u pitanju 1.9 JTD, njegova pouzdanost se ne može meriti ni sa jednim drugim motorom.

On je u Puntu bukvalno nedovoljno iskorišćen, pa mu je i vek trajanja jako dug. Održavanje mu je jeftinije od 1.3 MJT, pošto ima kaiš. Problem znaju da prave EGR ventil, dizne, remenica alternatora i remenica radilice“.

Kragujevački Punto sa fabričkim plinom

U Kragujevcu se jedno vreme proizvodio Punto sa fabrički ugrađenim plinom. Reč je o verziji sa 1.2-litarskim motorom od 60 KS.

Ovde je reč o „pravoj“ fabričkoj ugradnji - plin nije ugrađen naknadno, već su sve izmene na karoseriji i motoru obavljane u toku same proizvodnje.

I sam motor je pretrpeo izmene, tako da je deklarisana snaga pri vožnji na plin 60 KS - isto kao kod benzinca. Ventili su izrađeni od drugačije legure, otpornije na visoke temperature, imaju drugačiji oblik i postavljeni su pod drugim uglom. U skladu sa tim drugačije su i vođice ventila i glava motora.

Otvor za punjenje plina nalazi se pored otvora za punjenje benzina. Zapremina rezervoara za plin je 31 litar, a za benzin 47 litara.

Ubrzanje do 100 km/h mu je 14,3 sekunde, dok je maksimalna brzina 155 km/h. Što se tiče potrošnje, plina u proseku troši 7,5 litara - po gradu oko 9,5 i na otvorenom oko 6 litara na 10 km.

Počeo je da se proizvodi krajem 2009. godine. Bio je za oko 1.000 evra skuplji od ekvivalentnog benzinca - oko 9.000 evra.

Čuli smo žalbe da su kvalitet materijala u kabini i završna obrada na lošijem nivou kod kragujevačkog Punta nego kod primeraka proizvedenih u drugim fabrikama. Bilo je i žalbi na kvalitet laka. Međutim, po tom pitanju ne možemo ništa da kažemo, pošto je moguće da se kvalitet menjao kroz godine.

Korozija

Ima skoro potpuno pocinkovanu karoseriju, pa je solidno zaštićena od korozije, što potvrđuje i Goran Filipović:

„Limarija nema neke karakteristične nedostatke. Vremenom popuštaju patos, sajtne i rubovi, ali to počinje obično tek posle desetak godina vožnje. Naravno, do propadanja mnogo brže dolazi posle popravljanja karoserije zbog npr. udesa“.

Cene novih delova za Fiat Punto

Navodimo primere cena za nove delove:

Amortizer gepeka: 900 dinPrednje krilo: 3.100 – 3.500 dinDonja greda/šina prednjeg branika: 1.800 dinFar običan: 5.500 dinFar sa električnim podešavanjem: 17.000 dinHauba: 8.500 – 10.000 dinHladnjak benzinac 1.2: 4.200 dinEl. podizač prednjeg stakla: 5.200 dinPoklopac retrovizora crni: 650 dinRetrovizor mehaničko podešavanje: 1.770 dinRetrovizor električno podešavanje: 2.650 dinOgledalo retrovizora bez grejača: 500 dinOgledalo retrovizora bez grejača: 650 dinPrednji branik: širok raspon cena u zavisnosti od verzije – od 2.500 preko 4.500 din, pa navišePrednji vezni lim: 3.000 dinStop svetlo (zadnja svetlosna grupa): 4.900 dinPolovni delovi za Fiat Punto

Ponuda polovnih delova je zaista velika. Kliknite na ovaj link ukoliko želite da proverite šta se sve nudi i po kojim cenama.

Kakav je Punto u svakodnevoj vožnji?

Po gradu je sjajan. Vrlo lako se parkira, prvenstveno zahvaljujući dužini od samo 3,865 mm i širini od 1.660 mm. Tu je i „City“ mod - pritisnete crveno dugme i volan postane lak kao pero, pa je manevrisanje autom znatno lakše.

Neki vozači koriste „City“ mod i u svakodnevnoj vožnji, što ipak ne preporučujemo iz bezbednosnih razloga. Jednostavno, tada nemate dovoljno dobar osećaj na volanu. Fabrički je podešen da se automatski isključi kada se pređe određena brzina.

Preglednost je odlična. Utisak kvare retrovizori – definitivno su mogli da budu malo veći.

Krug okretanja od 10,5 metara nije uopšte loš rezultat, ali s obzirom na njegovu dužinu vozači se u početku obično razočaraju kada shvate da im za polukružno treba više prostora nego što su očekivali. Istina, ima i konkurenata sličnih dimenzija sa većim krugom okretanja.

Možete da naletite i na kragujevački Punto - ne Zastavu 10, nego baš Punto koji ne samo da nema ovaj „City“ mod, nego nema ni klasičan servo. Stoga okretanje volana u njemu može da bude prilično neprijatno i naporno nekome ko nije navikao.

Udobnost nije baš sjajna, što je naročito izraženo na zadnjoj klupi, gde se veće neravnine mnogo direktnije prenose na putnike. Naravno, nije sportski tvrd, pa nema potrebe da zazirete od svake rupe ili izbočine, pri čemu treba imati u vidu i malo međuosovinsko rastojanje.

Prostor za putnike

S obzirom na skromne dimenzije, prostora za vozača i suvozača ima sasvim dovoljno. Napred bez problema mogu da sede i visoki, mada se i sedi prilično visoko.

Prednja sedišta su udobna, ali zbog pozicije sedenja pri dužim putovanjima dolazi do zamora. Bočna podrška bi mogla da bude bolja.

Pozadi situacija nije tako sjajna. Viši od oko 180 cm dodirivaće glavom krov. Krivac je opadajuća linija krova koja Puntu daje određenu dozu sportskog duha, ali može prilično da zagorča život visokim putnicima na zadnjoj klupi.

Plastika u enterijeru - tvrda, ne deluje baš sjajno, ali kupcima ove klase to i nije naročito važno. Važno da ništa ne krcka i ne „cvrči“.

Ima više nego dovoljno prostora za ostavljanje sitnica, tj. bolje reći pregrada i otvora kakvih nema ni u jednom drugom automobilu.

Prtljažnik

Sa zapreminom od 297 litara nalazi se u proseku automobila sličnih dimenzija, verovatno i iznad proseka. Ne može više ni da se očekuje, a da se pritom ne ugrozi prostor za putnike na zadnjim sedištima.

Kada se obore nasloni zadnje klupe, ostaje stepenik, što može da smeta kod ubacivanja dužih i težih predmeta.

U prtljažniku je vidljivo da se štedelo na materijalima za zaštitu i estetiku.

Koliko košta registracija?

Cena registracije za Punto sa našeg testa - 2004. godište i sa vlasnikom koji je na prvom premijskom stepenu kada je obavezno osiguranje u pitanju, iznosi 15.000 dinara.

Koliko koštaju gume za Punta?

Naš Punto nosi gume dimenzija 165/70 R14. To znači da za 3.600 dinara možete da uzmete Tigar Siguru kao letnju gumu ili Winteru za 3.950 din kao zimsku. Istina, nije neka velika razlika u odnosu na veće dimenzije...

Malo (korisne) istorije

Druga generacija Punta počela je da se proizvodi 1999. godine, da bi 2003. bila redizajnirana. Najuočljivija promena su drugačiji, tj. veći farovi. Prilikom redizajna rešene su i razne dečije bolesti, odnosno kvarovi i problemi koji su se učestalo dešavali.

Stoga je redizajnirana verzija bolji izbor. Ubačeni su i novi motori, a među njima i 1.9 i 1.3 MultiJet, kao i snažniji benzinac od 1.4 litra.

Pod imenom Zastava 10 proizvodio se od 2006. do 2008, da bi početkom 2009. bila nastavljena proizvodnja u Kragujevcu, ali pod novim/starim imenom Fiat Punto Classic.

Pogledajte kompletnu ponudu polovnih automobila za prodaju na sajtu Polovni Automobili

(Telegraf.rs)