Koliko dugo menjač može da vam traje?

Koliko dugo menjači traju? To je kapitalno pitanje i ujedno veoma teško za odgovor. Faktori poput redovnog održavanja i kvaliteta izrade same komponente svakako igraju značajnu ulogu.

Podmazivanje i visoka temperatura su takođe promenljive koje su deo ove jednačine, baš kao i okolnosti i način eksploatacije. Prilično komplikovano na prvi pogled, ali ipak se do neke mere može predvideti radni vek menjača, stavljajući na stranu incidente, otkazivanja sistema, uticaj vozača i fabričke greške, pišu Vrele Gume.

Preporučujemo

Uzmimo primera radi Aisin Warner AW4 transmisiju. Ova automatska menjačka kutija, može se između ostalog pronaći u Jeepovima i Toyotama, i prilično uspešno održava status legende. Priče koje okružuju trajnost ove komponente, donele su joj status neuništivosti, do te mere da navodno može da radi bez podmazivanja i pri visokim temperaturama neverovatno dugo, može da pretrpi takva opterećenja pri kojima bi neki drugi menjači odavno ispustili dušu. Ukratko, svi pokušaji da se uništi su završili neuspešno. Da li je to tako?

Foto: Shutterstock

Neke priče jesu istinite, dok su druge deo automobilskih urbanih legendi i „lovačkih priča“. Poput svih menjača, AW4 je mehanički sklop sastavljen od stotina delova, na koji deluju isti fizički zakoni kao i na ostale menjačke kutije. Kada se ti zakoni ne ispoštuju, dolazi do posledica, kako na planu mehanike, tako i onih po novčanike vlasnika.

Isto tako je važno napomenuti da je menjač povezan na druge komponente, uključujući motor, elektronske sisteme, šasiju, diferencijale i rashladne sisteme. Problemi kod njih mogu dovesti do problema s transmisijom i obrnuto. Menjač ne predstavlja „usamljeno ostrvo“ u sistemu, a mostovi koji ga povezuju s ostatkom automobila često mogu biti uzrok otkazivanja.

Sam menjač predstavlja nešto više od kućišta, zupčanika, lamela i planetarnih prenosnika. On poseduje pumpe, složena hidraulična kola, prekidače pritiska i elektroniku. Zapravo, složenost menjača ga čini komponentom kojom čak ni najiskusniji mehaničari ne vole posebno da se bave i upuštaju u moguće izazove.

Ipak, redovno i kvalitetno održavanje mogu značajno da produže vek sistemu transmisije.

Foto: Shutterstock

Faktori koji utiču na trajnost menjača

Pojednostavljeno rečeno, faktori koji utiču na životni vek transmisije su često povezani s održavanjem.

Međutim, majstori s velikim iskustvom vrlo dobro znaju da postoje brojne varijable kada je reč o neispravnim menjačima. Često ne znamo kako je komponenta korišćena, da li je bila redovno održavana, kakav je stil vožnje vlasnika, da li je korišćena adekvatna tečnost. Jedna od osnovnih stvari koja ne ide u prilog „večnom“ trajanju menjača je on sam. Treba imati u vidu da je reč o komponenti koja se masovno proizvodi, gde ne postoje dve identične, niti postoji ona koja je savršena. U praksi postoje slučajevi gde je jedan menjač trajao dvadesetak hiljada kilometara, dok je drugi isti takav bez problema prešao 400.000 kilometara. Jednostavno, nema pravila.

Mada fabrički kvalitet izrade i eksploatacija igraju važnu ulogu, uvek postoji uzročno-posledična veza koja vodi do otkazivanja, a ona obično zavisi od par faktora.

Iz perspektive samog kvara, ulje u menjaču je jedan od glavnih uzroka. Moderni sistemi transmisije, uprkos tome što „uživaju“ u statusu predmeta koji se masovno proizvode, napravljene su s malim tolerancijama i konstruisane su za specifične funkcije. Deo tog inženjeringa uključuje rad uz posebno namenjenu tečnost, koja funkcioniše u harmoniji s drugim komponentama. Treba imati u vidu da nije svako ulje za menjače isto, a nažalost, mnogi prodavci i serviseri to ne znaju.

Svaki tip i gradacija tečnosti, a na tržištu ih ima više od pedeset, pružaju različite performanse. U svetu automatskih menjača, lamele koriste skliskost koju obezbeđuje tečnost tokom faza spajanja i odvajanja. Promena ulja u menjaču donosi promenu u osećaju prilikom promena stepena prenosa i uglađenosti rada, što u prevodu najčešće znači da se generiše visoka temperatura u višoj ili manjoj meri, kao i da dolazi do bržeg habanja i degradacije materijala.

Foto: Unsplash

Reakcija je u velikoj meri ista i kod manuelnih menjača, gde se zupčanici nalaze u uljnoj kupki. Tečnost prenosi visoku temperaturu, što obezbeđuje uglađenu tranziciju zupčanika, prevenirajući habanje. Promenom tečnosti i njena interakcija s komponentama transmisije će se promeniti, što može da dovede do oštećenja a na koncu i otkazivanja.

Tečnost takođe igra ključnu ulogu kada je reč o visokoj temperaturi i pritisku. Postoji direktna korelacija između visoke temperature i životnog veka menjača. Što se stvara viša temperatura, to je kraći vek transmisije.

Automatski menjači koriste pritisak prilikom spajanja i razdvajanja lamela. Na ovaj pritisak utiču brojne varijable, ali u osnovi vrednosti u najvećoj meri određuje tečnost i njeno relativno stanje, na koje opet utiče visoka temperatura. Toplije, starije ulje može da smanji (ili poveća) pritisak unutar menjačke kutije van tolerancija koje su odredili inženjeri. Kada se ovo desi, komponente počinju da degradiraju a epilog se ogleda u veoma skupoj popravci.

Dakle, najbolji način održavati menjač u životu je pružati mu odgovarajuće održavanje.

Manuelni ili automatik?

Mada ručni menjači generalno zahtevaju manje održavanja i pažnje od automatskih, i jedan i drugi tip transmisije pati od istih problema i prethodno spomenutih zakona fizike. Obe verzije zahtevaju upotrebu ulja odgovarajućeg tipa i gradacije. Neki manuelni menjači sada koriste tečnost za automatske menjače, naravno u odgovarajućim količinama. Oba tipa menjača su podvrgnuta fizičkim opterećenjima i trošenju i oba mogu da budu predmet otkazivanja.

Osnovna razlika između automatskih i ručnih menjača je način na koji se menjaju stepeni prenosa.

Kod automatskih menjača se stepeni prenosa menjaju – automatski, naravno, uz pomoć složenog hidrauličnog kola koje koristi tečnost i pritisak u cilju spajanja i razdvajanja lamela, na osnovu mehaničkih, hidrauličnih i elektronskih komandi. Manuelna menjačka kutija ima potpuno isti cilj, ali se stepeni prenosa menjaju ručno, uz pomoć viljuške za promenu stepena prenosa i sinhrona, koji obezbeđuju uglađenu tranziciju. Kvačilo, koje se angažuje kroz brzine, takođe funkcioniše manuelno. Bez obzira na tip, održavanje igra ključnu ulogu kada je o životnom veku menjača reč.

Održavanje menjača

Periodiku održavanja određuju proizvođači. Kao što smo već spomenuli, ulje (tečnost) u menjaču igra ključnu ulogu što se tiče pravilnog funkcionisanja i trajnosti. Kao što je slučaj s motornim uljem, tako se i ono u menjaču treba redovno proveravati i menjati. Naravno, intervali variraju od vozila do vozila i zavise od samog tipa menjača i tečnosti, kao i načina upotrebe.

Većina stručnjaka u slučaju oštre eksploatacije preporučuje zamenu tečnosti na svakih 25.000 kilometara. Šta podrazumeva „oštra“ eksploatacija? Ona se može definisati vožnjom koja se u više od 50 odsto vremena obavlja u gradskim gužvama i pri temperaturama preko 30 stepeni Celzijusa. Dakle, ponovo dolazimo do visoke temperature kao glavnog uzroka problema. Stručnjaci takođe preporučuju zamenu tečnosti u menjaču u slučaju da se pojave znaci oksidacije ili prljanja.

Zamena tečnosti u menjaču nije tako jednostavna kao zamena ulja u motoru. Iz tog razloga je najbolje da to uradi stručno lice u odgovarajućem servisu. Ovu intervenciju ujedno treba iskoristiti za proveru „zdravlja“ samog menjača, odnosno proveriti da li se u tečnosti nalaze prljavština i ostaci vlakana, kao i da slučajno nema najava nekog ozbiljnijeg problema.

Zamena tečnosti u manuelnim menjačima je mahom jednostavnija. Ono što u svakom slučaju treba ispoštovati je da gradacija bude po preporukama proizvođača.

Foto: Unspash

Mada je redovna promena ulja u menjaču ključna stvar za održavanje njegovog “zdravlja”, takođe nije naodmet s vremena na vreme proveriti nivo tečnosti. Većina automatskih menjača poseduje indikacionu šipku, sličnu onoj prisutnoj kod motora. Razlika je u tome što da bismo proverili nivo tečnosti u menjaču, motor mora da bude u radu. Treba imati u vidu da se tečnosti šire na temperaturi, tako da provera kada je menjač hladan neće pokazati korektno očitavanje. Takođe, pomirišite tečnost i proverite da li se oseća na paljevinu, a poželjno je da se šipka obriše belim papirom ili tkaninom, te da se proveri boja. Previše varijacija u boji može biti indikacija zaprljanosti ili degradacije tečnosti.

Ručni menjači mogu da se provere otvaranjem čepa. Nivo treba da bude odmah ispod otvora. Najbolje je uzeti čistu pamučnu tkaninu i malo je umočiti u tečnost. Zatim sledi „mirisni“ test, baš kao i kod automatskih menjača.

Neki noviji tipovi menjača nemaju šipke za proveru. Umesto toga, mehaničar ima specijalnu šipku koja se koristi u skladu sa standardom proizvođača i uz pomoć koje može da se elektronski očita temperatura. Neki proizvođači imaju zapečaćene menjačke kutije, koje mogu da servisiraju samo stručni mehaničari opremljeni adekvatnim alatom.

Mada je održavanje ključno u produžavanju veka automobilskih komponenti, treba obratiti pažnju na lupanje, „zviždanje“ ili „krljanje“ koje dolaze iz menjača. Nepoznati i neprijatni zvuci su siguran znak da nešto (ozbiljno) nije u redu. Obratite pažnju i na mirise, da li postoje neki koje do sada niste detektovali. Sve to može pomoći rešavanju problema u ranoj fazi.

Hidraulika

Automatski menjač je u suštini veliko i složeno hidrauličko kolo. Mada različit dizajn za posledicu ima drugačije kolo, ona generalno funkcionišu po istim principima. Svaki hidraulički sistem ima iste osnovne komponente:

• tečnost
• pumpa
• vodovi kroz koje prolazi tečnost
• kontrolni ventili
• izlazni uređaj.

Primarni zakon fizike koji počiva iza automatskih menjača je definisao francuski naučnik, Blez Paskal, pre više od 300 godina. On je uvideo da tečnosti mogu biti istovremena prenosna sila jer ne mogu da se sabijaju. Ono što je još važnije, sila koja se primenjuje preko tečnosti, može da se prenosi fleksibilnim putem. Paskal je takođe otkrio da sila primenjena na tečnost, koja samim tim stvara pritisak, može biti modifikovana na način da ostvaruje mehaničku prednost. To znači da mala količina primenjene sile u hidrauličnom kolu može biti pojačana. Ovo možemo videti kod hidrauličnih dizalica, uz pomoć kojih jedan čovek može da podigne nekoliko tona. Takođe, u slučaju kočenja, pritiskom stopala na papučicu zaustavljamo vozilo teško više od 1.000 kilograma bez problema. Naravno, reč je o hidrauličnoj sili, koju možemo da zahvalimo hidrauličkoj tečnosti.

Foto: Shutterstock

Zamena menjača

Kada transmisija otkaže, najverovatnije je da je razlog duboko unutar same komponente a ponekad se više isplati zameniti menjač nego ga popravljati. Skidanje i zamena menjača je posao za stručnjake.

Da ponovimo, menjač nije nezavisna komponenta, on je integralni deo automobila, tako da su poznavanje automobila u celosti, kao i specifična znanja o neophodnim tehnikama, neophodni za izvođenje ovakve operacije. Lista koja sledi nam daje uvid u neke od koraka koje mehaničar treba da uradi prilikom zamene automatskog menjača na vozilu s prednjim pogonom:

• uklonite uzemljeni kabl akumulatora
• odvojte električne konektore na menjaču
• uklonite prednje točkove
• pomerite ili uklonite poluosovine
• uklonite crevo šipke za merenje nivoa ulja
• odvojte rashladne vodove
• odvojte električne spojeve solenoida i senzora
• odvojte mehanizam za biranje stepena prenosa i vezu s gasom
• uklonite starter motor
• uklonite izduvne cevi i katalizator
• poduprite menjač dizalicom
• uklonite poprečne nosače
• odvojte menjač od nosača na šasiji
• skinite fleks ploču sa zavrtnja konvertera obrtnog momenta
• skinite zvono menjača sa zavrtnja motora
• skinite menjač.

U zavisnosti od godišta, modela i marke vozila na kojem radite, realna lista stvari koje možete uraditi je prilično veća. Tu nisu uračunati zarđali zavrtnji, i druge komponente koje je zahvatila korozija, kao i činjenica da je menjač velike mase i da je teško baratati njime u ograničenom prostoru, kao što je koš motora. Kada se menjač izvuče napolje, tek tada sledi pravi posao.

Ukoliko treba da se izvrši zamena, nova komponenta, bilo da je reparirana ili nova, mora biti proverena. Prednja pumpa i konverter obrtnog momenta takođe treba da prođu inspekciju pre instalacije, a svi senzori, solenoidi, ventili i filteri provereni i po potrebi zamenjeni.

Ukoliko je preporučen remont, menjač se rastavlja, svaki njegov deo se proverava i meri, a pohabane komponente se zamenjuju, uz naravno zaptivke, ležajeve i čaure. Kada se sve to obavi, menjač se ponovo sklapa.

U zavisnosti od toga da li se ugrađuje potpuno nov ili repariran menjač, proces može trajati od pet do više od 15 radnih časova. Naravno, troškovi ovakve popravke nisu mali.

(Telegraf.rs/Vrelegume.rs)