Pet jednostavnih pravila koja će značajno produžiti životni vek vašeg motora

Motor je najskuplji deo svakog automobila. Zato ne treba da čudi što vozači često traže odgovore na pitanje - kako produžiti životni vek motora. To, međutim, ne mora da bude teško...

Veliki servis motora košta od nekoliko stotina do nekoliko hiljada evra. Zamena oštećenog motora drugim polovnim, uz garanciju tehničke ispravnosti i ugradnju, koštaće nekoliko hiljada evra...

Preporučujemo

Međutim, ako na umu imamo nekoliko jednostavnih pravila, dugotrajnost pogonskog agregata može se značajno povećati.

1. Sačekajte 30 sekundi

Dugotrajno zagrevanje motora u stanju mirovanja je besmisleno, povećava potrošnju goriva i stvara nepotrebne izduvne gasove i produžava samo vreme zagrevanja motora, koji i inače brzo dostigne radnu temperaturu.

S druge strane, ne treba kretati odmah nakon pokretanja motora, pogotovo ako vozilo nije korišćeno nekoliko dana. Zato ga pustite da radi do pola minuta u praznom hodu, jer će se tako ulje rasporediti po unutrašnjosti pogonske jedinice, što će smanjiti trenje i trošenja ključnih elemenata motora.

Foto: PIxabay.com

2. Pažljivo sa motorom

Nemojte da preopterećujete motor pre nego što ga zagrejete na radnu temperaturu, koja iznosi oko 90 stepeni Celzijusa, pišu Automobili.ba.

To se odnosi i na rashladnu tečnost i na ulje, koje se zagreva dvostruko sporije od "vode". Kad se igla temperature tečnosti zaustavi na pola skale, ulje je obično zagrejano na oko 40 do 50 stepeni. U zavisnosti od motora i uslova, za dostizanje temperature od 80 do 90 stepeni potrebno je nekoliko kilometara vožnje.

Postepeno zagrevanje motora je važno je iz nekoliko razloga. Delovi motora izrađeni su od različitih metala, koji se zagrevaju različitim brzinama, menjajući svoje veličine, što u ekstremnim situacijama prouzrokuje stvaranje nepovoljnih naprezanja. Što se ulje više greje - postaje fluidno, zahvaljujući čemu bolje štiti elemente koji "sarađuju".

Foto: Profimedia/Wavebreak

3. Ne pokušavajte da održavate malu brzinu

Kada je motor zagrejan može da koristi ceo raspon broja obrtaja. U određenim slučajevima, to bi i trebalo učiniti. Ništa nije toliko štetno za čaure cilindara, dvodelni (plivajući) zamajac ili ležajeve menjača kao pokušaj ubrzavanja naglim gasom "do poda" u visokom stepenu prenosa. Potrošnja goriva se tada povećava, ubrzanje je malo, a opterećenja delova motora ogromna.

Zato je bolje prebaciti u niži stepen prenosa, pustiti motor da radi na 3.500 obrtaja u minutu ili više, da biste brzo prešli u viši stepen prenosa nakon postizanja željene brzine. Važno je da periodična vožnja visokih performansi podstiče sagorevanje naslaga iz komora za sagorevanje, izduvnog sistema i čađi iz DPF filtera. Takođe, vožnja pri većem broju obrtaja motora utiče i na rad sistema promenljive geometrije u turbopunjaču (ako vozač vozi samo pri niskim obrtajim, češće će mu se paliti lampica DPF-a).

Foto: Shutterstock

4. Ne gasite motor odmah nakon vožnje

Kod većine automobila isključivanje motora jednako je zaustavljanju njegovog podmazivanja i hlađenja. Treba zapamtiti i ne gasiti motor odmah nakon naporne vožnje. Čak i desetine sekundi praznog hoda pre isključivanja omogućiće bar delimično hlađenje najopterećenijih delova, uključujući turbopunjač, ​​koji se doslovno može zagrejati do usijanja. Kada pokazivač temperature rashladne tečnosti pokaže 90 stepeni Celzijusa, temperatura turbopunjača može da bude nekoliko stotina stepeni.

5. Ne potcenjujte kvarove!

Motor i njegova dodatna oprema čine jednu celinu koja sarađuje. To znači da neki kvarovi mogu izazvati druge. Kada istrošene mlaznice za gorivo počnu da prosipaju gorivo, dolazi do preteranog ispiranja ulja iz cilindra, što dovodi do trenja u motoru, a zatim i do sagorevanja ulja.

Ako su dizne delimično zapušene, postoji mogućnost da će senzori registrovani "siromašnu" smešu, pa će kompjuter dodavati više goriva. Problem, međutim, nastaje kada kompjuter pokušava da kompenzuje ovu pojavu dodajući više goriva i u cilindre kojima dizne nisu zapušene, praveći smešu koja je sada "prebogata" i koja ne proizvodi dovoljno jake eksplozije.

Foto: Shutterstock

Kod delimično zapušenih dizni takođe postoji šansa da umesto finog "spreja", izađe mlaz koji ne može da se zapali. Neravnomeran rad uništava plivajući zamajac i menjač. Kao rezultat sagorevanja ulja, u motoru se sakuplja puno taloga - što u ekstremnim situacijama može dovesti do zapušavanja i kvara na motoru.

Curenje ulja može da otopi gumena creva, a spisak sličnih grešaka je zaista dugačak. Zato, ako motor ne radi kao ranije, obavezno treba posetiti servis.

(Telegraf.rs)