Da li je pumpanje guma azotom zaista bolje od pumpanja vazduhom?

   ≫ 
  • 12

Poslednjih godina sve se češće može čuti da vlasnici automobila gume svojih četvorotočkaša pune azotom, zbog toga što on obezbeđuje kvalitetniju vožnju, ekonomičniju potoršnju goriva i duži životni vek guma.

A da li je zaista tako?

Gume različitih vrsta automobila već više od 100 godina se pune vazduhom, a on se, kao što je poznato, sastoji od 78 odsto azota i 21 odsto kiseonika, dok ostatak čine vodena isparenja, ugljen-dioksid i male koncentracije plemenitih gasova kao što su neon i argon.

Auto, Automobil, Felna, Točak, Guma Foto: Pixabay

Nepropisno napumpane gume se nejednako i mnogo brže troše, i loše utiču na potrošnju goriva. "Čist" azot mnogo bolje utiče na održavanja jednakog pritiska u gumama, što automobilu omogućava da bude efikasniji u vožnji.

Kod svih guma pritisak vremenom slabi pošto se gasovi u njoj šire i izlaze kroz gumu. To je normalna pojava koja se u slučaju azota odvija 40 odsto sporije nego što je to slučaj sa "običnim" vazduhom, što za rezultat ima mnogo stabilniji pritsak u gumi tokom dužeg perioda vremena.

Kisonik iz vazduha reaguje sa gumom kada izlazi iz nje, što dovodi od termo-oksidacionih procesa koji vremenom upropašćuju gumu. To su shvatili i vozači auto trka, čije se gume pune azotom manje trpe štetu usled promena temperature, navodi Popular Mechanics.

Najgora stvar po gumu je da se voda nađe u unutrašnjosti točka, bilo kao isparenje ili kao tečnost, voda dodatno utiče na promene pritiska u gumi sa promenom spoljnih temperatura, a potpomaže i koroziju felni.

Točak Brzina Printscreen: YouTube/Top Gear

S druge strane, voda predstavlja mnogo manji problem kada su gume napunjene azotom. Sam postupak punjenja guma azotom istovremeno dovodi do čišćenja od, odnosno izbacivanja iz, guma što je moguće više kiseonika, vode i drugih gasova.

Zaključak

Kada je guma napunjena azotom, pritisak u njoj će biti mnogo stabilniji i konstantniji, što će vozaču uštedeti određenu količinu goriva. U točkovima će biti manje vlage, a samim tim i manje korozije felni.

Automobilska guma Foto: Pixabay

Međutim, ako su vam gume napunjene azotom (što se negde obeležava kapicama ventila sa zelenim vrhom), a gume vam ipak gube pritisak, slobodno ih možete dopuniti običnim vazduhom.

(Telegraf.rs)

Video: Comtrade System Integracije prvi u regionu koristi naprednu OpenXDR platformu

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Ja

    1. oktobar 2020 | 18:22

    Samo uzimanje para bezveze!

  • Elektro-vozač

    1. oktobar 2020 | 21:26

    Čist azot u gumama može da ima smisla u nekim situacijama. Pritisak je stabilniji u većem opsegu temperatura i dinamičkij opterećenja - npr. u nekim trkama. Međutim za normalan svet nema mnogo razlike ni značaja. Gumama je trajanje više ograničeno drugim faktorima nego količinom drugih sastojaka vazduha u njima. Drugo, kako se kiseonik brže gubi iz guma nego azot sledi da je koncentracija azota u njima veća nego u običnom vazduhu baš jer kiseonik "curi". Treće, za normalnu vožnju je najvažniji pritisak a, kako je neko već rekao ovde, sva novija kola ga već prate a nije preteško ni videti i/ili proveriti ručno.

  • Milan

    1. oktobar 2020 | 20:45

    Auta imaju senzore koji pokazuju pritisak u gumama.Ukolikoliko je pritisak manji blinka lampica i pokazuje u kojeoj gumi je manji pritisak.Dakle puniti gume azotom nema nikakvu prednost.

Da li želite da dobijate obaveštenja o najnovijim vestima?

Možda kasnije
DA