Ovo je nešto što svaki vlasnik savremenog dizelaša obavezno mora da zna!

Uprkos tome što savremeni dizel motori, između ostalog zahvaljujući DPF-u, relativno malo zagađuju vazduh u odnosu na nekadašnje dizelaše, ipak izbacuju mnogo azotnih oksida.

Nećemo "daviti" hemijom i objašnjavanjem kako i zašto nastaju azotni oksidi, ali treba znati da su veoma štetni i po ljudsko zdravlje i po životnu okolinu generalno.

Ovo je poznato još odavno. Kada je 2005/2006. godine uveden Euro 4 standard u EU za sva nova vozila, dizelaši su smeli da izbacuju najviše 0,25 grama azotnih oksida po pređenom kilometru - 0,25 g/km.

Sa Euro 5 standardom, granica je spuštena na 0,18 g/km. Euro 6 standard je doneo granicu od 0,08 g/km, podseća sajt Polovni automobili.

Da bi mogli da ispune ova ograničenja, proizvođači su počeli da koriste sistem pod nazivom SCR (Selective Catalytic Reduction), koji u izduvni sistem ubrizgava AdBlue tečnost kako bi se smanjio nivo azotnih oksida u izduvnim gasovima.

Šta je to konkretno AdBlue - od čega se sastoji?

Sastav AdBlue tečnosti je sledeći:

a) 32,5% urea

b) 67,5% vode

Ništa specijalno, ali odlično obavlja posao.

Foto: Pixabay.com

Razni nazivi za istu stvar (tečnost)

Naziv „AdBlue“ nije univerzalni naziv za mešavinu uree i vode u određenom procentu.

„AdBlue“ je registrovana robna marka VDA (Verband der Automobilindustrie – nemačko udruženje auto industrije). Isključivo licencirani proizvođači i distributeri mogu da koriste naziv AdBlue.

To znači da neki proizvođač bez licence ne može da napravi mešavinu  32,5% uree i 67,5% vode i zatim to prodaje kao AdBlue.

Može on da prodaje tu mešavinu (ukoliko ima dozvolu države) – ali ne sme da koristi naziv AdBlue, niti ta reč sme da se pojavljuje bilo gde na pakovanju.

Označava se i kao DEF (diesel exhaust fluid), naročito u Americi, ali sastav i koncentracija su isti, a uglavnom ispunjavaju i iste standarde. Naziva se i AUS 32.

Kako da znam da li auto koji planiram da kupim koristi AdBlue?

Ukoliko ni prodavac ne zna odgovor na ovo pitanje, možete da pokušate da proverite na nekoliko načina:

• Potražite otvor za točenje AdBlue tečnosti (pored otvora za točenje goriva, u prtljažniku ili u motornom prostoru)
• Proverite u ovlašćenom servisu preko broja šasije
• Proverite u knjizi/uputstvu za automobil – ako bar neka od verzija tog modela koristi SCR sistem, odnosno AdBlue, trebalo bi da postoji objašnjenje – gde je otvor za točenje, može li da se proveri kada je vreme da se dolije, itd.

U nekim slučajevima po oznaci motora/verzije može da se prepozna koji auto koristi AdBlue – npr. Peugeot koristi oznaku „BlueHDi“, a Renault „Blue dCi“. Razni proizvođači ga koriste još od prošle decenije, pa nije na odmet obratiti pažnju na ovu stavku.

Foto: Shutterstock

Da li može da se vozi ako se AdBlue potroši?

U suštini, može da se vozi, ali postoji mogućnost da kompjuter prebaci auto u neku vrstu „sejf moda“, odnosno da mu ograniči npr. maksimalan broj obrtaja, snagu, maksimalnu brzinu... Ovo zavisi od proizvođača, modela, starosti/generacije, motora, itd.

Kod iole savremenijih dizelaša, ukoliko ste potrošili AdBlue, nećete moći uopšte da startujete motor.

Pritom, kod nekih je uslov da u takvim slučajevima rezervoar za AdBlue dopunite do kraja da bi vam kompjuter dozvolio da ponovo upalite auto. Kod nekih drugih postoji minimalna količina od nekoliko litara koja mora da se dolije.

Kako da znam da je AdBlue pri kraju?

Bićete upozoreni na vreme – na osnovu prosečne potrošnje AdBlue tečnosti sistem procenjuje koliko još kilometara možete da pređete sa postojećom količinom u rezervoaru i obavestiće vas kada proceni da je vreme za dopunu.

Na primer, kod jednog modela Opela, kada sistem proceni da možete da pređete još 2.400 km na kratko će se upaliti lampica upozorenja. Sledeće upozorenje je na procenjenih 1.750 km, kada će upozorenje biti „oštrije“, pa na 900 km još „oštrije“ – tada će upozorenje konstantno da stoji na instrument tabli sve dok ne dopunite AdBlue.

Veoma je slično i kod drugih modela/proizvođača.

Dakle, savremeni automobili daju vlasniku niz upozoravajućih, sve intenzivnijih poruka u zavisnosti od toga koliko je AdBlue tečnosti ostalo, tako da vlasnik nema izgovor kako nije znao da treba da se dopuni.

Gde se nalazi otvor za dolivanje AdBlue tečnosti?

Uglavnom se nalazi na jednom od ova tri mesta:

• pored otvora za dolivanje goriva,
• negde u prtljažniku,
• negde u motornom prostoru.

Potražite ovu informaciju u uputstvu za automobil.

Foto: Pixabay

Koliki je AdBlue rezervoar?

Zavisi od automobila – recimo da je u proseku od desetak do dvadesetak litara.

Da li može da se koristi AdBlue za kamione i autobuse koji je dostupan na benzinskim pumpama?

Ne – to nemojte da radite.

U suštini, taj AdBlue može da se koristi pošto je reč o tečnosti istog hemijskog sastava i koncentracije, ali problem je u tome što je pritisak točenja prevelik pa može da ošteti rezervoar u automobilu.  Takođe, tu je i i pitanje kompatibilnosti „pištolja“ i otvora za točenje.

Šta ako greškom ulijete AdBlue u rezervoar za gorivo (dizel)?

Ukoliko odmah primetite da ste napravili grešku, nipošto ne startujte motor! Što pre kontaktirajte neki servis i objasnite situaciju.

Jednostavno, dodali ste vodu i još neko „čudo“ u rezervoar za gorivo – ukoliko pokušate tako da vozite, možete da izazovete veoma ozbiljnu štetu, a cena popravke može da bude izuzetno visoka.

Kolika je potrošnja?

Generalno, potrošnja je od 1 do 3 litra na 1.000 kilometara, ali može drastično da varira u zavisnosti od automobila, uslova i stila vožnje, kao i mnogih drugih faktora.

Slično kao sa potrošnjom goriva. To znači da može da potrošnja može da bude i osetno veća od 3 litra...

Koliko košta AdBlue?

Cene su šarolike, u zavisnosti od proizvođača, mesta prodaje i pakovanja (količine). Najviše se isplati kupovina pakovanja od 10 litara.

Cene obično kreću od 1.100 – 1.200 dinara za kanister od 10 litara, pa naviše. Međutim, možete kanister od 10 litara da nađete i znatno jeftinije, za npr. 800 dinara ili čak i 700, mada je reč o online kupovini, što nosi svoje rizike.

Foto: Pixabay

Auto u garanciji – da li moram u ovlašćeni servis da bi se dolio AdBlue?

Ne morate – možete sami da dolivate AdBlue. Naravno, u ovlašćenom servisu će vam savetovati da AdBlue dolivate kod njih, ali imajte na umu da to može da bude znatno skuplje.

Kvarovi

Nažalost, ovaj sistem nije imun na kvarove, a popravka može da bude prilično skupa. Tu su razni senzori, grejač, elektronika, dizna...

Svaki od tih delova ima svoj životni vek, a navodno najčešće problem izazivaju NOx senzori. Takođe, ukoliko se auto malo vozi, pa AdBlue dugo stoji u rezervoaru, postoji mogućnost da dođe do pojave kristala u njemu, što može da dovede do kvara.

Može li da se prođe tehnički pregled ako SCR (AdBlue) sistem nije ispravan?

Ne – ukoliko je pojavio neki problem sa SCR sistemom, svetleće neka lampica na instrument tabli, možda uz prateću poruku, pa po propisima automobil ne može da prođe tehnički pregled.

Jednostavno, on je sastavni deo izduvnog sistema, isto kao DPF i katalizator, pa mora da bude ispravan i funkcionalan.

Da li AdBlue ima ograničen rok trajanja?

Da – zato prilikom kupovine obavezno treba proveriti rok trajanja. Ukoliko koristite AdBlue sa isteklim rokom trajanja, može doći do raznih neprijatnih situacija, u zavisnosti od toga u kakvom je AdBlue stanju.

Podsetimo da su tu razni osetljivi senzori koji kontrolišu sve i svašta, pa oni mogu da prijave razne probleme – od senzora za kontrolu kvaliteta tečnosti, do senzora nivoa emisije azotnih oksida...

To je još jedan razlog da kupujete AdBlue na proverenim mestima, pošto se ušteda po ovom pitanju ne isplati.

Foto: Aleksandar Savin

Da li AdBlue može da se zaledi?

Može – njegova tačka mržnjenja je 11 stepeni Celzijusa ispod nule. Stoga automobili sa ovim sistemom imaju grejače AdBlue rezervoara. Vozač ne mora da brine po tom pitanju, bez obzira na spoljnu temperaturu, pošto će sistem automatski otopiti zaleđeni AdBlue i početi da ga koristi kada to bude bezbedno.

Da li je AdBlue opasan?

Nije otrovan, nije zapaljiv, ali je korozivan, što znači da može da ošteti metalne površine i neke vrste plastike.

Takođe može da ošteti lak na automobilu, pa ga treba točiti veoma pažljivo.

Ukoliko vam dospe na kožu, isperite sa dosta vode. Isto važi za garderobu.

(Telegraf.rs/Polovniautomobili.com)