Može li plin u motor sa direktnim ubrizgavanjem (FSI, TFSI, GDI...) - i koliko ćete zaista uštedeti?
Sve više savremenih automobila ima benzinski motor sa direktnim ubrizgavanjem. Ova vrsta ubrizgavanja pravi problem vozačima koji žele da ugrade plin. Da li uopšte može da se ugradi, koliko košta ugradnja, da li se isplati i nakon koliko vremena se isplati?
Odgovorimo odmah na glavno pitanje: MOŽE. Plin (gas, autogas, TNG) može da se ugradi i u auto koji ima motor sa direktnim ubrizgavanjem goriva.
Međutim...
Može li da se ugradi plin u SVAKI motor sa direktnim ubrizgavanjem?
U teoriji – da. U praksi, treba proveriti da li je proizvođač plinskog uređaja odobrio ugradnju svog uređaja na određeni motor/model. Situacija je malo komplikovanija nego kod klasičnih uređaja.
Na sreću, danas su pokriveni skoro svi motori koji su u iole većem broju zastupljeni kod nas.
U čemu je problem?
Kod motora sa direktnim ubrizgavanjem dizne se nalaze u samoj komori u kojoj se obavlja sagorevanje goriva. Da pojednostavimo – dizne se nalaze u cilindru.
U cilindru se javljaju izuzetno visoke temperature, što može da uništi dizne, ali to se sprečava time što se dizne hlade benzinom koji ubrizgavaju.
Kada ugradimo plin, kroz dizne više ne prolazi benzin i nema više hlađenja. Da ne bi došlo do njihovog uništenja, jedino rešenje je da se kroz njih ipak propušta malo benzina – taman onoliko koliko je potrebno da bi se dovoljno hladile.
To znači da motor istovremeno troši i plin i benzin?
Da – to je neophodno da bi se zaštitile benzinske dizne.
Koliko benzina troši? Nemoguće je precizno reći – kompjuter to sam određuje na osnovu raznih faktora. Upravo zbog toga je plinski uređaj kompleksniji – ima više davača, napredniji kompjuter i softver...
Količina benzina koja treba da prođe kroz dizne sa ciljem da ih ohladi određuje se na osnovu brojnih parametara, pri čemu benzin i plin moraju da se ubrizgaju u precizno određenom odnosu kako bi motor pravilno radio.
Stoga proizvođači plinskih uređaja za motore sa direktnim ubrizgavanjem praktično moraju da naprave poseban softver za svaki motor, odnosno njegovu verziju, kao i da obave testiranja u praksi.
Treba naglasiti da ne funkcionišu plinski uređaji svih proizvođača na isti način.
Goran Pešić iz servisa za ugradnju plina i metana GTA navodi nam kao primer Tartarini uređaj, koji je u ovom servisu još davno ugrađen u jedan Alfa Romeo sa JTS motorom.
Taj uređaj je bio podešen tako da motor radi isključivo na benzin ispod i iznad određenog broja obrtaja, pa na plin praktično radi samo u rasponu od npr. 1.000 do 3.500 o/min. Lako je zaključiti da ovo nije najbolje rešenje za gradsku vožnju...
Na sreću, savremeni uređaji taj problem rešavaju na mnogo efikasniji način, pri čemu je poljska firma AC sa svojim STAG plinskim uređajima napravila fantastičan posao.
Koliko košta ugradnja?
Goran Pešić (www.autogasgta.rs) kaže da se cena ugradnje kreće od 850 evra, pa naviše. Može da bude i 950, 1.000 do 1.200 evra.
Zavisi od automobila do automobila, od motora do motora. Navedeni primeri važe za motore sa 4 cilindra – veći broj cilindara podiže cenu.
Ipak, naglašava da je nezahvalno da se daje cena ugradnje bez podataka o konkretnom automobilu, a cena zavisi i od uređaja i komponenti koje će se ugrađivati.
To je, uostalom, slučaj i kod ugradnje plina u motore sa klasičnim ubrizgavanjem.
Preporučuje AC STAG uređaje, pošto su se Poljaci dokazali kvalitetom, brojem vozila/motora koje pokrivaju, ali i pristupačnom cenom.
Kako da znam da li moj auto ima motor sa direktnim ubrizgavanjem?
Pozovite neki servis za ugradnju plina ili servis za popravku, ovlašćeni ili ne. Možete i po oznaci da prepoznate. Na primer: FSI, TFSI, GDI, T-GDI, SIDI, Boosterjet, CGI, JTS...
Nakon koliko kilometara se isplati ugradnja plina u motor sa direktnim ubrizgavanjem?
Moraćete sami da napravite računicu, uzimajući u obzir cenu ugradnje (i atesta), potrošnju na benzin i potrošnju plina i benzina nakon ugradnje.
I došli smo do glavnog pitanja, koje najviše odbija vlasnike ovakvih automobila od ugradnje plina – koliko benzina će auto trošiti dok radi na plin?
Potrošnja plina i benzina
Doziranje benzina zavisi od raznih faktora, tako da je nemoguće dati precizan odgovor.
Ali recimo da je to od 15% do 20%. Ili npr. 1,5-2,0 litra benzina na 100 kilometara.
„Pa tu onda nema nikakve uštede!?“, povikaće mnogi!
Ipak, uštede definitivno ima. Nećemo praviti računicu, pošto samo vi znate koliko troši vaš auto u uslovima u kojima vozite. Zato računicu napravite sami.
Pritom treba imati u vidu da se zbog ubrizgavanja benzina ipak donekle smanjuje i potrošnja plina, pošto kompjuter precizno dozira količinu oba goriva, inače bi smeša bila suviše bogata, pa ni motor ne bi dobro radio.
S obzirom na to da je plin duplo jeftiniji od benzina, definitivno može da se uštedi. U trenutku pisanja ovog teksta, cene na jednoj pumpi u Beogradu bile su:
Plin: 74,00 din
Benzin: 150,00 din
Dizel: 160,00 din
Ipak, ne verujte nam na reč – raspitajte se u servisima za ugradnju, po domaćim i stranim forumima, potražite vlasnike ovakvih automobila...
Ovo nije ubrizgavanje plina u tečnom stanju!
Naglašavamo da ovde nije reč o drugom sistemu/konceptu za korišćenje plina, kod kojeg se plin ubrizgava kroz benzinske dizne i to u tečnom stanju.
Ovaj sistem ima brojne prednosti, ali glavni problem, bar za naš standard, jeste visoka cena ugradnje i delova u slučaju nekog kvara, kao i malo servisa/majstora koji mogu da obave popravku.
U koja kola sa direktnim ubrizgavanjem može da se ugradi plin?
U većinu automobila koje danas možete da vidite na ulici. Pritom, firme koje se bave proizvodnjom plinskih uređaja konstantno šire ponudu kako bi pokrile nove modele i motore.
Ovo je veoma važno zbog toga što se direktno ubrizgavanje masovno primenjuje kod novih modela automobila.
Zašto proizvođači automobila prelaze na direktno ubrizgavanje?
Zbog sve oštrijih standarda po pitanju emisije štetnih gasova i potrošnje goriva.
Nažalost, motori sa direktnim ubrizgavanjem sjajno obavljaju posao na testiranju u laboratoriji i dok su novi, ali mnogi vremenom počinju da prave razne probleme. Ipak, to je druga tema...
Zaključak – da li se isplati?
Na osnovu iskustva brojnih vlasnika, kao i istraživanja raznih aspekata ovog problema, došli smo do zaključka da se isplati.
Naravno, koliko brzo će se isplatiti i koliku uštedu ćete ostvarivati zavisi od pređene kilometraže.
Ako prelazite 5.000 km godišnje, „čist“ benzin je najbolji izbor za vas. Ali ukoliko prelazite 15.000-20.000 km godišnje, plin je isplativa investicija, bez obzira na tip motora i plinskog uređaja.
Pogledajte kompletnu ponudu polovnih automobila za prodaju na sajtu Polovni automobili.
(Telegraf.rs/Polovniautomobili.com)
Video: Zavirili smo u srce Zero Tenacity tima: Gejming na sasvim novom nivou
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Sibin
Vozis na benzin I uzivas, kakav plin I ostale gluposti.
Podelite komentar
Trisa
Plin bi trebao da hladi jos bolje, njegovo svojstvo je da se mrzne kad se pretvara iz tecnosti u gas
Podelite komentar
Boki
Moj savet je izbeći direktno ubrizgavanje po svaku cenu...
Podelite komentar