Alchajmerova bolest i problemi sa spavanjem: Kako naći rešenje

Poremećaji spavanja imaju tendenciju da se pogoršavaju kako demencija napreduje

Ako brinete o voljenoj osobi koja ima Alchajmerovu bolest, poremećaji spavanja mogu uticati na vas oboje. Kako se suočiti sa tim?

Problemi sa spavanjem i Alchajmerova bolest često idu ruku pod ruku. Mnogi stariji odrasli imaju problema sa spavanjem, ali ljudi sa demencijom često imaju još teže stanje. Poremećaj spavanja može da utiče na do 25 odsto ljudi sa blagom do umerenom demencijom i 50 osto ljudi sa teškom demencijom, piše "Mayoclinic.org".

Preporučujemo

Poremećaji spavanja imaju tendenciju da se pogoršavaju kako demencija napreduje.

Mogući problemi sa spavanjem uključuju prekomernu pospanost tokom dana i nesanicu sa otežanim uspavljivanjem i zadržavanjem u snu. Česta buđenja tokom noći i prerana jutarnjeg buđenja su takođe česta.

Ljudi sa demencijom takođe mogu iskusiti fenomen uveče ili tokom noći koji se zove zalazak sunca. Mogu se osećati zbunjeno, uznemireno, uznemireno i agresivno. Noćno lutanje u ovom stanju uma može biti nesigurno.

Opstruktivna apneja u snu je takođe češća kod ljudi sa Alchajmerovom bolešću. Ovaj potencijalno ozbiljan poremećaj spavanja uzrokuje da se disanje više puta zaustavlja i počinje tokom spavanja.

Faktori koji mogu doprineti poremećajima sna i zalasku sunca uključuju:

• Mentalnu i fizičku iscrpljenost na kraju dana
• Promene u telesnog ritma
• Potrebu za manje sna, što je uobičajeno kod starijih osoba
• Dezorijentaciju
• Smanjeno osvetljenje i povećane senke, što može izazvati zbunjenost i strah kod osoba sa demencijom.

Kako do sna?

Ponekad stanja kao što su depresija, apneja u snu ili sindrom nemirnih nogu izazivaju probleme sa spavanjem. Šta možete da uradite?

• Uspostavite rutinu. Održavajte redovno vreme za jelo, buđenje i odlazak u krevet.
• Izbegavajte stimulanse. Alkohol, kofein i nikotin mogu ometati san. Ograničite upotrebu ovih supstanci, posebno noću. Takođe, izbegavajte TV tokom perioda budnosti noću.
• Podsticati fizičku aktivnost. Šetnje i druge fizičke aktivnosti mogu pomoći u promovisanju boljeg sna noću.
• Ograničite dnevni san. Obeshrabrujte popodnevno dremanje.
• Opustite se uveče uz čitanje ili uz muziku. Ugodna temperatura u spavaćoj sobi može pomoći osobi sa demencijom da dobro spava.
• Budite pažljivi  sa lekovima. Neki antidepresivi mogu dovesti do nesanice. Ako osoba sa demencijom uzima ove vrste lekova, razgovarajte sa lekarom. Često pomaže davanje leka najkasnije do večernjeg obroka.
• Uzmite u obzir melatonin. Melatonin može pomoći u poboljšanju sna i smanjenju zalaska sunca kod ljudi sa demencijom.
• Obezbedite odgovarajuće svetlo. Terapija jarkim svetlom uveče može smanjiti poremećaje ciklusa spavanja i buđenja kod osoba sa demencijom. Adekvatno osvetljenje noću takođe može smanjiti uznemirenost koja se može desiti kada je okruženje mračno. Redovno izlaganje dnevnom svetlu može rešiti probleme dnevnog i noćnog "preokreta".

Ako se osoba sa demencijom probudi tokom noći, ostanite mirni - iako ste možda i sami iscrpljeni. Pitajte šta joj je potrebno. Proverite da li možete da odredite izvor problema, kao što je zatvor, puna bešika ili soba koja je previše topla ili hladna.

Nežno je podsetite da je noć i vreme za spavanje. Ako osoba treba da korača, nemojte je sputavati. Umesto toga, dozvolite to pod vašim nadzorom.

Zapamtite da je i vama potreban san

Ako ne spavate dovoljno, možda nećete imati strpljenja i energije potrebne da se brinete o nekome sa demencijom. Osoba pored vas takođe može osetiti vaš stres i biti uznemirena.

Ako je moguće, neka članovi porodice ili prijatelji naizmenično prenoće sa vama. Ili razgovarajte sa doktorom, socijalnim radnikom ili predstavnikom lokalnog udruženja za Alchajmerovu bolest da biste saznali koja pomoć je dostupna u vašem području.

(Telegraf.rs)