Dr Olivera Aleksić Hil: Najbitnije je slušati tinejdžere onda kada oni žele da pričaju sa nama

Prema navodima UNICEFA, samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrtnosti kod mladih, a tri života dnevno se izgubi na ovaj način

Novo istraživanje regionalne kancelarije Svetske zdravstvene organizacije u Evropi pokazalo je da devojčice u tinejdžerskom periodu imaju niže rezultate kada je reč o zadovoljstvu životom i mentalnom blagostanju i osećaju se usamljenije od dečaka.

Izveštaji su zasnovana na prikupljenim podacima od skoro 280 hiljada dečaka i devojčica, uzrasta od 11, 13 i 15 godina iz

Preporučujemo

44 zemlje Evrope i centralne Azije.

U emisiji „Uranak“ na televiziji K1, dr Olivera Aleksić Hil, specijalista dečje psihijatrije, i Kosta Gajić, koordinator nacionalne dečje linije, govorili su o uzrocima, ali i tome koliko je za mentalno zdravlje tinejdžera važno okruženje, ali i zdrava porodice?

- Rezultati istraživanja oslikavaju ono što jeste tendencija u poslednjih nekoliko godina. To je da deca i mladi imaju više izazova kada je u pitanju mentalno zdravlje i da su te teme sve zastupljenije. Podaci su pokazatelji adapcionih poteškoća, odnosno ulaska u pubertet i adolescenciju. Mlad čovek se sreće sa spoljašnjim i unutrašnjim izazovima: lako da nađe osobe iz svog okruženja kojima će pripadati, kako da se odvoji od roditelja, kako da pronađe neki profesionalni pravac. U 2019. godini smo zbog korone bili zatvoreni neko vreme i to je dodatno uticalo na njih. Za njih je sve funkcionisalo drugačije sa smanjenjem socijalnih komunikacija. Sve je to uzelo maha i na mentalno zdravlje. Njihov problem se još dodatno raširio, jer su roditelji u tom periodu radili i bili zabrinuti ostalim poteškoćama - kaže dr Olivera Aleksić Hil.

Prema navodima UNICEFA, samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrtnosti kod mladih, a tri života dnevno se izgubi na ovaj način.

- To je poražavajuće. Ranije toga nije bilo. Iskreno, ne znam od kada datira ta ideja sa suicidalnim idejama koje se u poslednje vreme javljaju kod mladih. To je kao neka vrsta žalbe. Unazad deset godina toga nije bilo. Mi u svim našim domenima, gde rade pomagači za mentalno zdravlje, radimo na tome da se definiše vrsta emocionalnih problema koji ih muče. Osnovni problem je rasprostranjena emocionalna nepismenost. Mi radimo na tome da oni razumeju šta njih zapravo muči i da shvate da suicidalnost ne vodi rešavanju.

Dr Aleksić Hil u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 ističe da je najbitnije slušati tinejdžere onda kada imaju potrebu da pričaju.

- Treba da slušamo onda kada oni žele da pričaju sa nama, a ne onda kada mi želimo njima da držimo predavanja, jer tada nas najmanje čuju - kaže doktorka i dodaje:

- Ne postoji savršen roditelj, već dovoljno dobar roditelj. Takođe, ne postoji ni savršeno dete. Najvažnije je da težimo ka promenama i da ih pratimo. Potrebno je da znamo, da ukoliko smo se negde zaglavili, to i prepoznamo. Ukoliko je potrebno da potražimo i pomoć stručnog lica. Nekada je potreban samo jedan razgovor stručnjaka, da pomogne roditeljima ili detetu, kako bi se uvideo problem.

Koordinator dečje linije, Kosta Gajić objašnjava i koji su to najveći problemi tinejdžera.

- Tinejdžerima najveći problem prave ljutnja, bes, anksioznost, tuga, depresija. Ljute ih različite životne okolnosti, odnosi sa vršnjacima, teme koje se tiču uspeha u školi, emotivna ostvarivanja. Izazov im je da te teme koje su im osetljive otvaraju sa ljudima koji su im bliski. Nekada im je mnogo značajni bude razgovor sa nekim ko je anoniman - kaže Kosta Gajić u emisiji „Uranak“ na televiziji K1 i dodaje:

- Funkcionisanje za vreme pandemije i socijalne isključenosti dovelo je do povećanog broja poziva koje su na temu depresivnosti, straha, anksioznosti, promišljanja šta nosi budućnost. Nakon tragedije u školi „Vladislav Ribnikar“ u maju, povećao se broj odraslih i roditelja koji su zabrinuti za decu. Brine ih na koji način mogu da ih zaštite. Podigao se nivo sumnje i obazrivosti na sve ono što može da ukazuje na nekakvo rizično ponašanje. Imaju potrebu za kontrolom, predvidljivošću i za osnovnom potrebom da pruže svojoj deci i deci koja su im bliska, bezbednost i sigurnost - kazao je.

Gajić ističe da roditelji adolescenata često imaju utisak da gube dete.

- Vrlo često roditelji adolescenata, podele doživljaj tuge, jer imaju utisak da gube dete koje su imali do tada. Sada imaju neku mladu osobu sa kojom nisu baš sigurni kako i šta mogu da urade. Vide da imaju poteškoća da se povežu i ostvare bliskost koja im je potrebna i vrlo često pribegavaju onim mehanizmima koji su bili prihvatljivi u nekom prethodnom periodu, a mlada osoba ima razvojni zadatak da redefiniše odnose u tom razvojnom periodu i onda dolazi često do susreta. Kada uspeju da se čuju, tu nekako postoji prostor za približavanje i za dogovor oko toga, kako ćemo dalje - zaključio je Kosta Gajić u emisiji „Uranak“ na televiziji K1.

(Telegraf.rs/K1)