Mikrobiolog zbog ovoga izbegava da podgreva pirinač, jede ostatke hrane i kupovne salate: Sve vodi ka trovanju

Ona se takođe zaklinje u svoju listu pravila koja prethode kuvanju - prva je redovno provera datuma isteka trajanja, bacanje namirnica sa deformisanim pakovanjem i izbegavanje hrane koja imalo čudno miriše

Dok uživamo u hrani, pogotovu u prijateljskom i porodičnom okruženju, ne razmišljamo baš o uslovima u kojima je spremljena, higijeni i uslovima čuvanja. Baš iz tog razloga mikrobiolog je rešila da progovori o alarmantnom razlogu zbog kojeg nećete više prilaziti ostacima hrane, pogotovu one sa roštilja, upozoravajući na opasnosti uobičajenih praksi koje mogu dovesti do trovanja hranom.

Primrouz Friston, viši predavač kliničke biologije na Univerzitetu u Lesteru, kaže da retko jede napolju, jer rizik od trovanja hranom raste kada je hrana na otvorenom.

Preporučujemo

Friston je za "Conversation" rekla da jedenje na otvorenom može privući muve, ose i mrave koji u hranu mogu da prenesu opasne bakterije - poput ešerihije koli, salmonele i listerije. Uživanje u hrani tokom roštiljanja i na piknicima gde je uobičajeno da hrana stoji neko vreme, prema mikrobiologu takođe može dovesti do toga da klice "procvetaju" i potencijalno vas zaraze.

Isto važi i za švedske stole, a ona se pridržava "pravila keteringa od dva sata", što znači da kvarljiva hrana nije bezbedna nakon dva sata stajanja na otvorenom, osim ako nije bila pokrivena sve to vreme ili rashlađena.

- Problem je što se švedski stolovi obično pripremaju pre nego što stignete, tako da je teško reći da li će tanjiri sa mesom, morskim plodovima, salatama, desertima i ukusno aranžiranim voćem i povrćem stajati duže od dva sata kada dođete - rekla je ona.

Vremensko ograničenje od dva sata takođe se odnosi na ostatke hrane, jer su preostala jela obično premašila dvosatno vremensko ograničenje, pre nego što su bila vraćena u frižider. Zatim, tu je i pitanje higijene - serviranje u stilu švedskog stola omogućavaju da nepokriveni obroci budu potencijalno kontaminirani kašljem i kijanjem drugih gostiju.

- Čak i u zatvorenom prostoru, mora se uzeti u obzir kontaminacija insekata, kao što su muve ili ose, koji se naseljavaju na nepokrivenoj hrani. Takođe, klice se mogu deponovati iz vazduha, koji je bogat bakterijama, gljivicama i virusima.

Među namirnicama koje ona nikada ne jede su sirove ostrige i mešavine salata koje kupujemo u vrećicama. Friston tvrdi da bi mešavine salate u kesama koje se kupuju po marketima takođe mogle biti kontaminirane štetnim patogenima koji napreduju kada se hrane sokovima od listova.

- Za one ljubitelje salata koje su uznemirile ove informacije, većina salata u vrećicama je bezbedna ako se čuvaju u frižideru, dobro operu pre upotrebe (čak i salatu spremnu za jelo treba oprati) i jesti što je pre moguće nakon kupovine - savetovala je ona.

Friston se takođe zaklinje u svoju listu pravila koja prethode kuvanju - prva je redovno provera datuma isteka, bacanje namirnica sa deformisanim pakovanjem i ne izbegavanje hrane koja imalo čudno miriše.

- Nikada ne koristim iste daske za sečenje za sirovu i kuvanu hranu, a pranje ruku pre i posle rukovanja hranom je instinktivno.

Međutim, njen broj jedan je podgrevanje kuvanog pirinča, jer često sadrži Bacillus cereus, bakteriju koja proizvodi toksine koji mogu izazvati povraćanje i dijareju.

- Iako se ćelije bacila ubijaju kuvanjem, spore opstaju. Ako se pirinač ostavi da se ohladi i odstoji na sobnoj temperaturi, spore prerastu u bakterije, čiji će se broj brzo povećati jer je pirinač dobar medijum za kulturu bakterija Bacillus kada je na sobnoj temperaturi - zaključuje.

(Telegraf.rs)