Dr Sanja Jovanović: Uradite na vreme MRI prostate, rano otkrivanje bolesti povećava verovatnoću izlečenja

Sa radiološke strane cilj snimanja prostate nije detekcija zloćudnog tumora već uočavanje “promene” za koju ne može da se zna da li je benigna ili maligna dok se ne uradi biospija

U poslednje dve decenije stepen otkrivanja raka prostate je povećan usled promene stanja svesti globano, ali i zahvaljujući većoj dostupnosti metoda koje otkrivaju bolest u ranom stadijumu, kada je verovatnoća izlečenja veća.

Pregled prostate megnetnom rezonancom (multiparametrijski imidžing prostate, mpMR) je neinvazivna metoda snimanja, potpuno neškodljiva i bezbolna, koju koriste lekari specijalisti radiologije za prikazivanje normalnog (fiziološkog) stanja organa u maloj karlci (uključujući prostatu) i za otkrivanje patoloških stanja. To su sva ona koja nisu uobičajena, a odnose se ne upalu prostate, uvećanje prostate (hiperplazija), benigne ili maligne tumore, ožiljna tkiva…

Preporučujemo

Kako iz Acibadem Bel Medic ističe NS Prim. dr sci.med Sanja Jovanović iz  ovaj pregled ne spada u preventivne i ne radi se rutinski već samo na predlog specijaliste urologije, premda je ušao u obavezan protokol pregleda prostate od strane Udruženja evropskih urologa.

Upitana kako izgleda izgleda prosečna procedura MRI prostate, dr Jovanović objašnjava sve korake.

- Pred izvođenje planiranog snimanja neophodno je da bolesnik ima urađenu ureu i kreatinin (krvne analize koje se dobijaju uzimanjem uzorka krvi iz vene, a koje se koriste za tumačenje funkcije bubrega). Ovaj podatak je važan kako bismo znali da li je nakon snimanja neophodno bolesniku dati tečnost za hidraciju (putem infuzije), što je čest slučaj kod bubrežnih bolesnika. Imajući u vidu da se pregled uvek vrši upotrebom kontrastnog sredstva (plasiranjem igle kroz venu na ruci) koje se luči putem bubrega odnosno urina, ovaj zahtev je potpuno opravdan - ističe radiolog.

Pre procedure, kaže, popunjava se upitnik gde bolesnik odgovara na pitanja po tipu zaokruživanja u vezi sa prethodnim snimanjima i alergijskim reakcijama na kontrastno sredstvo ili alergijama nekog drugog tipa, pratećim bolestima, implantima, protezema…

- Sam pregled traje od 10 do 25 minuta zavisno od tipa magnetne rezonace tj. mašine koja snimanje vrši pod kontrolom specijaliste radiologije i radiološkog tehničara. Tokom snimanja bolesnik je uvučen u tzv. “tunel” magnetne rezonance u kome ostaje do kraja snimanja. Važno je da tokom tog vremena ostane miran, jer svako pomeranje ruši kvalitet slike na monitru koju kasnije spacijalista radiologije tumači - objašnjava dr Jovanović.

Na koji bi način pacijent trebalo da se pripremi i šta da očekuje da će da iskusi tokom i posle procedure, radiolog pre svega navodi obavezu da sa sobom ponese kompletnu prethodnu dokumentaciju o bolestima, lečenju, hospitalizaciji, a posebno ukoliko to ima veze sa prostatom (uz obavezno dostavljanje starih pregleda na CD-u ukoliko postoje, kako bi se nov pregled poredio sa prethodnim).

- Neophodni su i krvni nalazi uree i kreatitinina (koji ukazuju na sposobnost bubrega da sakuplja i luči urin), što je od važnosti jer kontrastno sredstvo koje se koristi luči se putem bubrega, pa nam je vrlo važno da im je funkcija očuvana. Prilikom davanja kontrastnog sredstva u toj ruci se može osetiti toplina koja prolazi kroz par sekundi, ali su alergijske reakcije na njega veoma retke. Odmah nakon procedure bolesnik samostalno može da ide kući (normalno se ponaša, obeduje, nastavlja sa dnevnim ritualima) - navodi dr Jovanović.

O tumačenju rezultata i koliko je potrebno da pacijent sazna dijagnozu, kada može da počne tretman ukoliko je bolestan ili uvede životne izmene radi prevencije dobijanja raka prostate, lekar specijalista naglašava da, dok je bolesnik još u aparatu magnetne rezonace, tehničar izvodi pregled, a specijalista radiologije ga prati.

- Sat vremena nakon završetka pregleda bolesnik može da porazgovara sa specialistom o svom nalazu ili može nalaz naknadno da dobije putem mejla, a zatim da ima telefonsku konstulatciju radi pojašanja nalaza. U oba slučaja, bolesnik je u obavezi da se po dobijanju pisanog izveštaja i CD pregleda javi svom lekaru koji ga je uputio na ovu vrstu snimanja (lekar specijalista urologije), a koji na osnovu svega urađenog donosi zaključak.

Sa radiološke strane cilj snimanja prostate nije detekcija zloćudnog (malignog) tumora (karcinoma) već uočavanje “promene” za koju ne možemo znati da li je dobroćudna (benigna) ili zloćudna (maligna) dok se ne uradi biospija prostate (uzimanje uzorka tkiva u anesteziji). Cilj je zapravo otkrivanje bilo koje promene koja će izdefinisati dalji put u lečenju bolesnika: da li ide na biopsiju ili da ne ide na biopsiju, ili će biti u režimu praćenja.

Ako lekar specijalista radiologije smatra da je promena koju vidi veoma sumnjiva, odnosno najverovatnije ukazuje na zlućudnu promenu, tu zonu obeležava na poslebno pripremljenoj mapi za analizu prostate, što značajno olakšava put specijalisti urologije kod planiranja mesta na prostati gde će se izvesti biopsija (tzv.mapiranje promene).

- Usvojeni konsenzus između Evropske asocijalize za urologiju i radiologiju predstavio je PI-RADS sistem kao jasan standardizovan vodič u tumačenju mpMR nalaza od strane radiologa, a koji će biti razumljivi urologu i to se na kraju nalaza piše kao zaključak. MpMR ne spada u preventivne preglede, ali treba znati da preventivni pregledi i rana dijagnostika pružaju veće šanse za izlečenje boolesnika i zato su redovni pregledi od izuzetne važnosti. Ako se, nažalost, karcinom prostate i ne otkrije na vreme, često takve slučajeve možemo prevesti u hronicitet, dakle da budu hronična (a ne smrtonosna) bolest kao i druge bolesti.

Kada su u pitanju eventualni rizici ili ograničenja za MRI prostate, specijalista upozorava da svaka alergijska reakcija mora da bude prijavljena pre snimanja.

- Na osnovu toga specijalista radiologije donosi odluku da li se snimanje može izvršiti odmah ili su potrebne alergološke pripreme. Takođe, sva metalna strana tela su kontraindikacija za pregled, jer ruše kvalitet slike. Isto važi i za ugradne, stare metalne proteze zglobova (kuk npr). Pejsmejker srca i drugi materijali koji u sebu sadrže motor (slušni i očni aparat) takođe predstavljaju kontraindikaciju za snimanje. Rizik za bolesnika ne postoji - objašnjava dr Jovanović.

Upitana koliko često treba raditi ove preglede, da li su preporučljivi i preventivno, specijalista objašnjava da je karcinom prostate najčešće maligno oboljenje kod muškaraca, posebno zloćudno jer u ranim fazama nema nikakvih simptoma i tegoba.

- Svake godine u Srbiji od raka prostate oboli 2.500 muškaraca, a toj bolesti podlegne njih 800. Kada se simptomi jave, bolest je već u poodmakloj fazi. Stoga je veoma važan preventivni pregled prostate, kao jedini način za rano otkrivanje bolesti. Preporuke su da se prvi pregled urologa obavi sa 40 godina, dok se redovni godišnji pregledi savetuju muškarcima starijim od 50 godina, s obzirom na porast broja obolelih od ovog karcinoma na svetskom nivou i spištanje donje granice u pogledu godina - kaže dr Jovanović i ističe da preventivni pregled podrazumeva analizu antigena specifičnog za prostatu (PSA, ali marker ali se može naći i u drugim oboljenjima prostate), kao i ultrazvučnu dijagnostiku.

Specijalista za kraj objašnjava i još da li je neophodan uput lekara specijaliste urologije za mpMR, da li bolesnik može da obavi pregled samoinicijativno i ko su kandidati za ovu vrstu pregleda?

- Kako magnetna rezonanca ne radi uz primenu jonizujućeg zračenja, snimanje može da se obavi bez bojazni narušavanja zdravlja. Bilo bi poželjno da bolesnik donese izveštaje od svog urologa, ali i bez tih nalaza pregled može svojevoljno da se obavi. Kandidati za ovu vrstu snimanja su ni bolesnici koji su imali na biopsiji negativan nalaz (nemaju karcinom, a održava se porast PSA ili ne pada na normalne vrednosti), ili oni kod kojih je potvrđen karcinom prostate nakon biopsije, a kome je potrebno praćenje posle primenjene neke od terapija (radioterapija, hormonska…). Takođe se prate i bolesnici nakon operacije prostate, a koji imaju porast PSA. Nekada taj porast može biti jako mali, ali bez uočavanja bilo kakvih promena na snimku, pa se zahteva praćenje u skladu sa porastom PSA, odnosno kontrolni mpMR pregled - zaključuje radiolog n.s. prim. dr sci. med Sanja Jovanović.

(Telegraf.rs)