Da li znate šta su "nametljive misli"? Zašto ih imamo i kako da ih zaustavimo

Često su čudne ili uznemirujuće. Ali i normalna pojava koja se s vremena na vreme dešavaju skoro svima

Nametljive misli su neočekivane slike ili misli koje vam se iznenada i neočekivano pojavljuju u glavi. Često su čudne ili uznemirujuće. Ali i normalna pojava koja se s vremena na vreme dešavaju skoro svima.

Čini se da nametljive misli dolaze niotkuda. Ove misli i slike su neželjene i često neprijatne, a njihov sadržaj ponekad može da bude agresivan ili možete iznenada da vas podseti na neku grešku ili brigu koju imate.

Preporučujemo

Čovek se nakon njih često oseća uznemireno, ali nametljiva misao s vremena na vreme je tipičan deo svačijeg života. One, zapravo, u većini slučajeva, nemaju neko posebno značenje. Sve dok prepoznajete da su to samo misli i ako nemate želju da delujete na njih, one nisu štetne.

Međutim, ako se dešavaju često, izazivaju značajnu zabrinutost ili ometaju vaše svakodnevne aktivnosti, dobra je ideja da razgovarate sa lekarom.

Vrste nametljivih misli

Postoji nekoliko različitih vrsta nametljivih misli. Nek ljudi mogu da imaju nametljive misli o klicama, infekcijama ili druge vrste kontaminacije, nekome se javljaju nasilni činovi, agresija ili nanošenje štete drugima. Treći pak dožive iznenadnu sumnju da sli us ispravno ili blagovremeno završili neki zadatak. Neretko su to i misli o nečem nemoralnom, a čest primer nametljive misli je i flešbek situacije činjenja ili izgovaranja pogrešnih stvari u javnosti. Zapravo nema pravila i posebne kategorije nametljivih misli.

Ponekad ljudi koji ih doživljavaju mogu i ozbiljno da se zabrinu zašto ih imaju, što opet može da dovede do toga pokušaju da ih kontrolišu ili zaustave. Ponekad se javlja i stid i želja da se sačuvaju od tajnosti od drugih.

Zato je važno uvek imati na umu, da iako slika ili misao mogu da budu uznemirujući, oni obično nemaju posebno značenje. Ako nemate želju ili nameru da delujete u skladu sa svojom mišlju, i lako možete da nastavite sa svojim danom, onda verovatno nema razloga za brigu.

Uobičajeno je s vremena na vreme imati nametljivu misao i to se dešava skoro svima. Studija iz 2014. pokazala je da je oko 94 procenta učesnika imalo barem jednu nametljivu misao u tri meseca perioda pre studije.

Iako nametljive misli obično nisu razlog za brigu, ponekad mogu početi da ometaju vaš svakodnevni život. Ako su misli o povredi sebe ili drugih, to je ozbiljan razlog da se obratite za pomoć. Ljudi koji osećaju strah ili krivicu zbog svojih nametljivih misli, ili osećaju da treba da preduzmu akciju da ih kontrolišu, možda, ipak, doživljavaju nešto ozbiljnije. Ako je to slučaj, dobra je ideja da razgovarate sa doktorom.

Šta uzrokuje nametljive misli?

Nametljive misli uglavnom nemaju uzrok. Prosto se dešavaju nasumično, jednostavno dolutaju u vaš mozak. I jednako brzo odlaze, ne ostavljajući trajni utisak.

Međutim, kako upozorava "Woman's Health", one mogu da budu i simptom nekog drugog zdravstvenog problema, kao što su povrede mozga, demencija, Parkinsonova bolest... Postoji i nekoliko stanja koja uključuju nametljive misli kao simptom. To su opsesivno kompulsivni poremećaj i postraumatski sindrom.

Takođe i osobe sa poremećajem u ishrani mogu da imaju nametljive misli o svom telu, gubitku težine ili onome što jedu. To može dodatno da uključi i krivicu, stid ili strah u vezi sa hranom ili imidžom tela. Iako ove misli nisu ništa čega se treba stideti, možda su razlog da potražite dijagnozu i lečenje kako biste se osećali bolje.

Kako upravljati nametljivim mislima

Nametljive misli su moćne jer izgleda kao da su se "zalepime“ u vašem umu. Oni vas uznemiravaju, jer su vam tako strane.

Najbolji način da upravljate sa njima je da smanjite sopstvenu osetljivost na misao i njihov sadržaj.

One mogu da budu uznemirujuće, ali ako se s vremena na vreme pojave, verovatno nemate razloga da se zabrinete. U mnogim slučajevima nisu uzrokovani ničim posebnim i ako ih prepoznate samo kao misao, možete sebi da pomognete da ih prevaziđete.

Ali, ako vam nametljive misli ometaju svakodnevni život, razgovarajte sa doktorom o tom iskustvu. Lečenje može da vam pomogne da lakše upravljate sa nametljivim mislima.

(Telegraf.rs)