Šta sve znamo o bakteriji koja je ubila troje ljudi u Americi?

Vibrio vulnufikus je bakterija koja može doneti sepsu, tešku infekciju rana ili stomačni grip

U toku ove nedelje tri osobe su u Americi izgubile život posle zaražavanja retkom bakterijom koja napada meso, a može biti uzrokovana konzumacijom sirovih morskih plodova, ostriga ili čak i plivanja u slanoj vodi, prenosi "yahoo.com".

Ta bakterija se zove Vibrio vulnifikus, a zbog ovih slučajeva, stručnjaci savetuju da se preduzmu određene mere predostrožnosti kako bi je izbegli i zaštitili svoje zdravlje.

Preporučujemo

Kako su se četiri osobe zarazile ovom bakterijom od kojih su tri umrle?

Dva stanovnika Konektikata nedavno su umrla nakon što su plivali sa otvorenim posekotinama na različitim mestima na Long Ajlendu. Treći je jeo meso, a četvrti se otrovao jedući ostrige u restoranu ali je kasnije pušten kući. Nije poznat njihov identitet, ali se zna da je troje njih bilo starosti od 60 do 80 godina, dok se za četvrtu osobu ne zna koliko ima godina.

Šta je Vibrio vulnifikus?

Prema Nacionalnoj medicinskoj biblioteci, to je bakterija koja uzrokuje sepsu, teške infekcije rana i stomačni grip, a istraživači iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti prvi put su ga identifikovali kao izvor bolesti 1976. godine.

Vibriozu izaziva nekoliko vrsta bakterija, uključujući Vibrio vulnifikus. Nalazi se u priobalnim sredinama sa slanom vodom, a pojačan broj infekcija se obično javlja između maja i oktobra.

Ljudi koji su zaraženi zahtevaju intenzivnu negu ili čak i amputacije udova da bi preživeli, navodi CDC.

Vibrio vulnifikus je opisan kao bakterija koja jede meso jer može dovesti do takozvanog nekrotizirajućeg fasciitisa, odnosno teške infekcije u kojoj meso oko otvorene rane umire. Posledice mogu biti smrtonosne, a jedna od pet osoba izgubi život, često u roku od dan ili dva od kada se razboli, navodi isti izvor.

Kako dolazi do zaraze?

Većina infekcija je uzrokovana jedenjem sirovih ili nedovoljno kuvanih ostriga ili drugih školjki. Ljudi sa oslabljenim imunološkim sistemom su posebno podložni, kao i oni sa problemima jetre, pobeđenim rakom ili oni koji uzimaju lekove za smanjenje želudačne kiseline, ali svako može biti zaražen.

Infekcija može doći i od plivanja u toploj slanoj vodi ili bočastoj vodi - mešavini slatke i slane vode koja se često nalazi tamo gde se reke spajaju sa morem. Oni koji su pod većim rizikom jesu svi koji imaju otvorenu posekotinu, ogrebotinu ili ranu od operacije, pirsinga ili tetovaže.

Koji su znaci infekcije?

Oni mogu uključivati vodenu dijareju koja je obično praćena kombinacijom grčeva u stomaku, mučnine, povraćanja i groznice, ili svega navedenog, prema CDC-u.

Ako je, pak, infekcija u krvotoku, simptomi bi mogli biti groznica do opasno niskog krvnog pritiska i mehura na koži, kažu stručnjaci. Infekcija otvorene rane koja može da se proširi na ostatak tela, može dovesti do otoka, temperature ili promene boje kože.

Kolika je mogućnost da se umre od ove infekcije?

Iako su retki slučajevi smrtnosti, u poslednjih nekoliko godina sve češće nažalost možemo čuti loše vesti.

Konektikat je bio mesto gde se najčešće dešavaju smrtni ishodi ovom bakterijom,

Kako izlečiti ili sprečiti infekciju?

Ako se infekcija otkrije rano i na vreme, ona se može lečiti antibioticima. Druge metode koje pomažu u sprečavanju infekcija kože uključuju hirurški debridman, gde lekar čisti mrtvo tkivo iz rane, drenirajući tečnost iz plikova i intravenske tečnosti, mišljenja su na Klivlendskoj klinici.

Što se tiče prevencije, stručnjaci savetuju da se ne jedu sirove ili nedovoljno kuvane ostrige ili druge školjke.

(Telegraf.rs)