Blagotvorno dejstvo maline na naš organizam: Izvor su vitamina i minerala

Malina je odličan izvor fruktoze, flavonoida, vitamina (C i E), minerala (pogotovo kalijuma)

Malina je u svim razvijenim zemljama sveta visoko cenjena biljka, prvo zbog neodoljivog izgleda, ukusa i mirisa a zatim i zbog svojih lekovitih svojstava.

Malina je grm koji potiče iz jugoistočne Evrope, raste uz rubove puteva i šumaraka, a sve se češće uzgaja i u vrtovima i gotovo da je jednako toliko udomaćena kao i jabuke, kruške ili šljive. Plod je zbirna koštunica crvene boje, poznata po jedinstvenoj aromi koju duguje posebnoj mešavini aroma, koja se teško imitira, čuva i konzervira, te prefinjenom delikatno-kiselkastom ukusu.

Preporučujemo

Energetska vrednost 100 g svežeg ploda maline iznosi oko 52 kcal/217 kJ. Od toga ima 86% vode, 1,2% proteina, 0,65% masti i 12% ugljenih hidrata. Izvrstan je izvor dijetetskih vlakana (6,5 g).

Ovo bobičasto voće je tako slatko a ima tako malo kalorija što je već dovoljan razlog da maksimalno uzivamo u njemu.

Od vitamina izvrstan je izvor vitamina C (26,2 mg, što čini 44% RDA), a od ostalih vitamina sadrži vitamine B kompleksa, vitamine E i K, ali u količinama ispod preporučenog dnevnog unosa. U malim količinama sadrži gotovo sve minerale.

Malina je nutritivno naročito zanimljiva zbog bogatog sadržaja raznovrsnih antioksidansa. Antioksidativna aktivnost se ne gubi kada je malina smrznuta ili u obliku džema. Oko 25% antioksidativne aktivnosti pripada antocijanima kao što su kvercetin, kempferol, cijanidin-3-glukozilrutinozid, cijanidin-3-rutinozid i pelagonidin glikozid.

Antocijani daju malini jaku crvenu boju, štite organizam od štetnog delovanja slobodnih radikala, poseduju jedinstvena antimikrobna svojstva, utiču na sprečavanje preteranog rasta bakterija i gljivica u telu (kao što je Candida alibicans).

Malina je odličan izvor fruktoze, flavonoida, vitamina (C i E), minerala (pogotovo kalijuma). Ipak, ovo voće je najbogatije vlaknima. Antocijanini i polifenolna jedinjenja koja su sastavni deo malina su moćni antioksidansi koji imaju antikancerogena svojstva pa je ovo voće dobrodošlo kao zaštitnik od mnogih bolesti i prirodni saveznik u borbi protiv raka.

Konzumacijom malina telu obezbeđujemo energiju, pravilno funkcionisanje nervnog sistema i održavanje zdravog tkiva, na prvom mestu krvnih sudova. Korisna je za krvnu sliku, poboljšanje apetita kod dece, suzbijanje mučnine i povraćanja.

Narodna medicina sok od maline preporučuje za lečenje bolesti želuca i creva jer efikasno pročišćava sistem za varenje. Isto tako može biti koristan za tretiranje urinarnih infekcija. Kaže se da malina rashladjuje, pa sok od maline treba upotrebljavati i protiv groznice.

Listovi maline pripremljeni u vidu čaja preporučuju se za jačanje srca, lečenje hemoroida, alergijskih osipa na koži i lakših ozleda kože. Ovaj napitak pripadnicama lepšeg pola može pomoći da postanu majke. Nekada se čaj od listova maline često upotrebljavao za lečenje ženskog steriliteta jer pročišćava jajovode i ima pozitivno dejstvo na zidove materice.

Zbog niskog sadržaja ugljenih hidrata malina je u razumnim količinama bezbedna i za ishranu dijabetičara, što se ne može reći i za svako drugo voće.

Sve poslastice napravljene od divnih plodova ove biljke mogu imati određenih zdravstvenih prednosti za organizam, ali kako bi se što bolje iskoristila sva lekovita svojstva malina, podrazumeva se da ih treba jesti u svežem obliku. Izuzetak čine ozbiljni bubrezni bolesnici kojima sveža malina može naškoditi, piše "kodren.com".

(Telegraf.rs)