Šta je krimsko-kongoanska hemoragijska groznica: Smrtonosni visrus se širi Evropom zbog klimatskih promena?

Jak toplotni talas i razorni šumski požari su sada savršeno stanište za krpelje koji nose CCHF, smrtonosni virus koji u najgorim slučajevima dovodi do smrti.

Krimsko-kongoanska hemoragijska groznica (CCHF), smrtonosni virus koji u najgorim slučajevima dovodi do smrti, širi se Evropom.

Stručnjaci primećuju da klimatske promene utiču na insekte koji izazivaju virus da se kreću duž evropskog kontinenta. U Indiji je jedna osoba preminula od CCHF-a.

Preporučujemo

Jak toplotni talas i razorni šumski požari su sada savršeno stanište za krpelje koji nose CCHF, smrtonosni virus koji u najgorim slučajevima dovodi do smrti.

Smrtonosna bolest koja se obično nalazi na Balkanu, Africi, Aziji i Bliskom istoku širi se Evropom dok klimatske promene guraju insekte da se kreću duž kontinenta, tvrde naučnici.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) takođe je izdala upozorenje zbog potencijalnog širenja krimsko-kongo hemoragijske groznice (CCHF).

Godine 2016. bolest je odnela prvu žrtvu u Španiji. Pošto CCHF predstavlja ozbiljnu pretnju javnom zdravlju, naučnici su izdali upozorenja da se polako kreće na sever i zapad preko kontinenta.

U Indiji je jedna osoba izgubila život zbog CCHF prošlog meseca u Gudžaratu. To je država sa većinom slučajeva ove bolesti u zemlji.

Šta je CCHF?

Prema SZO, krimsko-kongo hemoragijska groznica (CCHF) je virusna hemoragijska groznica koju obično prenose krpelji. Većina slučajeva CCHF pogađa ljude koji rade u stočarstvu, uključujući farmere, mesare i veterinare.

Epidemije CCHF predstavljaju pretnju za javne zdravstvene službe jer virus može da dovede do epidemija, sa visokom stopom smrtnosti (10–40 procenata).

Prema zdravstvenoj agenciji Ujedinjenih nacija, bolest je endemična u zemljama južno od raspona vektora krpelja, koji se proteže na sever do Mongolije, i smatra se da godišnje ubije 500 ili više ljudi u Evropi, na Balkanu, na Bliskom istoku i u Aziji.

Kako se virus prenosi?

CCHF se prvenstveno prenosi na ljude ubodom krpelja ili kontaktom sa krvlju ili tkivima zaraženih životinja tokom i nakon klanja.

Bliski kontakt sa krvlju, pljuvačkom, organima ili telesnim tečnostima zaraženih ljudi takođe može dovesti do prenošenja sa čoveka na čoveka.

Goveda, ovce i koze su samo nekoliko primera domaćih i divljih životinja koje mogu da nose virus CCHF bez ikakvih simptoma bolesti.

Nojevi mogu da prenose i šire virus, što je izazvalo slučajeve ljudi na endemskim mestima, iako su ptice obično imune na infekciju. Prema izveštaju SZO, virus ostaje u krvotoku životinja oko nedelju dana, omogućavajući krpeljima iz roda Hialomma da završe ciklus prenosa kada ugrizu.

Prema izveštaju, bolničke infekcije mogu biti uzrokovane kontaminiranim medicinskim zalihama, ponovo korišćenim iglama i nepravilnom sterilizacijom medicinske opreme.

Simptomi

CCHF ima promenljiv period inkubacije. Prosečno vreme da se simptomi pojave nakon ujeda krpelja je jedan do tri dana, ali mogu da potraju i do devet dana, prenosi "Nevs18". Period inkubacije prati kontakt sa kontaminiranom krvlju ili tkivima i obično traje pet do šest dana, ali može trajati i do 13 dana.

Među simptomima koji se brzo pojavljuju su:

• groznica
• bolovi u mišićima
• dezorijentacija
• nelagodnost u vratu i leđima
• glavobolj
• bol u očima i osetljivost na svetlost

U početku, ljudi mogu imati fluktuacije raspoloženja, mučninu, povraćanje, dijareju, bol u stomaku i bol u grlu. Kako se bolest pogoršava, uznemirenost može biti zamenjena pospanošću, depresijom, umorom i bolom u gornjem desnom delu stomaka sa povećanjem jetre.

Ostali klinički simptomi uključuju ubrzan rad srca, otečene limfne čvorove i petehije, osip izazvan krvarenjem u kožu. Petehije, sićušne, okrugle, mrlje koje se javljaju na koži ili sluzokoži, i druge hemoragijske manifestacije, kao što su ekhimoze, veći su osip koji može nastati. Pacijenti takođe mogu pokazati znake hepatitisa, a oni koji su izuzetno bolesni mogu na kraju imati oštećenje bubrega, otkazivanje jetre ili plućnu insuficijenciju.

Skoro 30 odsto pacijenata sa CCHF umre, a većina ovih smrtnih slučajeva dogodi se u drugoj nedelji bolesti. Otprilike devetog ili desetog dana nakon pojave simptoma, pacijenti koji se oporave obično počinju da pokazuju poboljšanje.

Kako se dijagnostikuje i leči?

Enzimski imunosorbentni test (ELISA), detekcija antigena, neutralizacija seruma, test lančane reakcije polimeraze reverzne transkriptaze (RT-PCR) i izolacija virusa ćelijskom kulturom su neke od laboratorijskih tehnika koje se mogu koristiti za dijagnostikovanje infekcije virusom CCHF, izvestio je Nevs18.

Odgovor antitela, međutim, možda neće biti vidljiv kod pacijenata sa terminalnim bolestima ili u ranim stadijumima bolesti. U ovim situacijama, dijagnoza se postavlja identifikacijom virusa ili njegove RNK u uzorcima tkiva ili krvi.

Sada ne postoji široko dostupna i efikasna vakcina protiv CCHF za upotrebu kod ljudi. Vakcina napravljena od inaktiviranog mišjeg moždanog tkiva je stvorena i koristi se samo u malom obimu u istočnoj Evropi zbog sigurnosnih razloga.

Ne postoji vakcina protiv virusa ni kod ljudi ni kod životinja, a lečenje se uglavnom sastoji od upravljanja simptomima. Prema SZO, „antivirusni lek ribavirin je korišćen za lečenje CCHF infekcije sa očigledno dobrim rezultatima.

Kako sprečiti pojavu bolesti?

Da bi se smanjila infekcija CCHF u odsustvu vakcine, neophodno je sprovesti neke preventivne mere.

Da biste smanjili prenošenje krpelja na čoveka, možete da nosite zaštitnu odeću poput dugih rukava i pantalona, da nosite odeću svetlih boja da biste lakše primetili krpelje, da koristite akaricide (hemikalije koje ubijaju krpelje) odobrene za odeću, koristite repelente na koži i odeći, često proveravajte kožu i odeću na krpelje i uklonite sve koje pronađete.

Pored toga, ne dozvolite da se invazija krpelja proširi na vaše životinje, štale ili štale i izbegavajte regione u kojima su krpelji u izobilju i kada su najaktivniji.

Da biste sprečili prenošenje sa životinja na ljude, prilikom rukovanja životinjama ili njihovim tkivima, posebno tokom postupaka klanja, odstrela ili klanja, bilo u klanici ili kod kuće, nosite rukavice i zaštitnu odeću. Životinje treba ili rutinski tretirati pesticidima dve nedelje pre klanja ili staviti u karantin pre ulaska u klanice.

Štaviše, da biste smanjili prenos sa čoveka na čoveka, izbegavajte bliski fizički kontakt sa onima koji imaju CCHF. Kada se brinete o bolesnim osobama, nosite zaštitnu opremu uključujući rukavice.

Redovno perite ruke nakon posete ili posete bolesnim ljudima, prenosi "Firstpost.com".

(Telegraf.rs)