Kako prepoznati da osoba pati od posttraumatskog stresnog poremećaja? Naučite simptome i pomozite

Komplikovan poremećaj koji zahteva pažnju okoline

Mnogi ljudi misle da je posttraumatski stresni poremećaj (PTSD) nešto što se javlja uglavnom kod vojnika koji se vraćaju kući iz rata. No, slučaj je zapravo mnogo kompleksniji.

Od ovog poremećaja može da pati svaka osoba koja je preživela bilo kakvu vrstu traume, npr. fizičko nasilje, saobraćajnu nesreću, prirodnu katastrofu, odrastanje u izrazito toksičnoj porodičnoj atmosferi, zdravstveni problem, itd... Prisustvovanje traumi koja ne pogađa direktno osobu ali joj ona svedoči, npr. ukoliko neko premine pred našim očima, takođe može da izazove ovo stanje.

Preporučujemo

Ovo su simptomi koje ima osoba koja pati od posttraumatskog stresnog poremećaja.

1. Intruzivne misli 

Oživljavanje događaja uznemirujućim sećanjima, noćnim morama ili "flešbekovima"; tada se osoba oseća kao da proživljava traumu iznova.

2. Izbegavanje

Ignorisanje razgovara na temu traume u bilo kom obliku. Bežanje od sličnih tema. Odbijanje da čuju nešto što je na bilo koji način povezano sa njihovim događajem.

3. Negativne emocije

Depresija, bes, utrnutost, nepoverenje, osećaj srama i krivice česta su osećanja kod žrtvi ovog poremećaja.

4. Hiperpobuđenost

Osobe sa dijagnostifikovanim PTSD-jem pate od iritabilnosti, poteškoće u koncentraciji, insomnije i čestog osećaja "da su na ivici", prenosi "Health.mounth.sinai."

Kako prepoznati PTSD i kako pomoći?

Žrtve ovog poremećaja vode konstantnu unutrašnju borbu; možda imaju uznemirujuće slike ili sećanja na delove traume, iako provode mnogo vremena pokušavajući da izbegnu bilo šta što bi ih moglo podsetiti na ono što se dogodilo. To je iscrpljujuće.

Često se povlače u sebe i izbegavaju da se druže sa ljudima.

Imaju otežan san, kao i poremećen fokus i pažnju.

Ono što je zanimljivo jeste da ljudi sa PTSD-jem imaju tendenciju da vide sebe, budućnost i druge ljude u svojim životima kroz određene "mentalne filtere". Jedan primer je da često krive sebe za stvari koje su se desile tokom traume, iako to nema smisla. Od silnog besa koji osećaju mogu da krive i nedužne ljude oko sebe. Budućnost im deluje strašna i prepuna mogućnosti za ponavljanje traume.

Neki od naših zdravstvenih radnika doživljavaju "moralnu povredu" - sve vreme okrivljuju sebe za nešto što su uradili ili nisu uradili tokom smrti pacijenta. Ovo stanje se znatno udvostručilo tokom pandemije.

Iako je lečenje PTSD-ja komplikovano i treba da se prepusti stručnim licima, ono što vi kao pojedinac možete učiniti jeste primeniti blag pristup, potisnuti svoju radoznalost ili veliku brigu i dopustiti osobi da vam se otvori koliko ona želi; naglasite da ste tu za nju, rečima i gestom.

(Telegraf.rs)