Zamalo da kasno otkrije svoju dijagnozu: Sada nosi kesu na stomaku i diže svest o Kronovoj bolesti

Vreme čitanja: oko 2 min.

Nakon operacije 2014. godine njen nekadašnji način života nestao joj je pred očima i plašila se da će ona sama biti drugačija

Viktorija Danson je mislila da je pod velikim stresom i da to uzrokuje sve njene probleme.

Neprijatan bol u stomaku i umor je pripisala tipičnom stresu, sve dok joj nije dijagnostikovana bolest iritabilnog creva, a kasnije i Kronova bolest - razvoj apscesa u njenom stomaku koji je rezultirao sepsom.

U bolnici joj je dato još 24 sata života jer je po život opasna infekcija zahvatila njeno telo, što je zahtevalo hitnu intervenciju uklanjanja apscesa koji je bio u predelu jajnika.

- Nisam čak ni imala vremena da zaista shvatim šta se dešava. Sve što sam znala je da sam u agoniji i da ću učiniti sve da se otarasim bola - rekla je za "NeedToKnow.co.uk".

Lekari su joj uklonili 18 inča (45,72 centimetra) creva, zbog čega je dobila kesu za ileostomu.

- Rekla sam im da ne želim kesu za ileostomu, ali to je bila moja jedina opcija za preživljavanje.

Nakon operacije 2014. godine, njen nekadašnji način života nestao joj je pred očima i plašila se da će ona sama biti drugačija.

- U početku nisam mislila da mogu da nastavim da živim i nisam mogla da vidim kako ću moći da nastavim sa svojim aktivnim načinom života - priznala je.

Ona je bila primorana da promeni ishranu zbog svog stanja, koje se ovog puta vratilo u tanko crevo i biće potrebna dalja hirurška intervencija. Izbegavanje hrane bogate vlaknima, konzumiranje zelenog čaja, uzimanje suplemenata i izbegavanje kofeina su ublažili simptome.

Sada se vraća svojoj novootkrivenoj zajednici i čak je osnovala sopstvenu grupu za podršku, "Crohn’s and Colitis Support Lancashire", gde podržava stotine ljudi.

- Osećam se kao da sam morala da ponovo izgradim ceo svoj život oko te kese, tako da želim da mogu da osnažim i inspirišem druge da budu samopouzdani u svom telu - rekla je Danson, kojoj je mnogo pomogla teretana.

- Nema nikakve emocionalne podrške za nas i zato sam osnovala ovu grupu.

Ona je domaćin radionica na univerzitetima kako bi obrazovala druge o svojoj "nevidljivoj bolesti".

- Ja sam živi dokaz da sa pravim načinom razmišljanja i dalje možete da postignete svoje ciljeve bez obzira na sve, ali uvek potražite lekarski savet ako niste sigurni. To bi moglo da vam spase život - zaključuje ona, kako prenosi "Post".

(Telegraf.rs)