Otvorena obuća i leto: Dermatolog Lalošević o infekcijama i njihovom širenju, kao i sprečavanju nastanka

Ukoliko je naša epidermalna (kožna) barijera intaktna, ona čini dovoljan štit od potencijalnih, nepatogenih infekcija kože, objašnjava doktor

Najbolje vreme za nošenje sandala ili japanki je kada se bavite ležernim aktivnostima koje ne zahtevaju mnogo napora ili podrške. Takve su kratka šetnja parkom ili izležavanje pored bazena. Takođe je dobra ideja da nosite japanke kada koristite javni tuš na kupalištima kako biste se zaštitili od atletskog stopala, bradavica i drugih zaraznih iritansa. Najzad, hodanje po vrelom pesku u otvorenim cipelama koje se lako navlače daleko je udobnije i bezbednije.

Međutim, česta je pojava da gotovo celo leto provedemo u otvorenoj obući, što nam je razumljivo zbog vrućine, ali u razgovoru sa klin. asist. dr sci. med. Jovanom Laloševićem saznali smo ko treba da posebno da se pazi prilikom ovakvih aktivnosti.

Preporučujemo

- Tanka obuća kao što su papuče, japanke i sandale ne pružaju adekvatnu podršku za područje stopala, zbog čega nisu idealne cipele za svakodnevno nošenje. Možda su pogodne za kratke periode po toplom vremenu ili izlete na plažu, ali nošenje ove vrste obuće sa sobom nosi povećan rizik od različitih zdravstvenih problema. Ono što znamo je da sa ovim tipom obuće, odnosno onom obućom sa otvorenim prstima, vaša stopala su izloženija bakterijskim i gljivičnim infekcijama. Ali sam tip obuće ne čini dovoljan faktor da bi neko bio podložniji gljivičnoj ili bakterijskoj infekciji kože - počinje dr Lalošević.

Ukoliko je naša epidermalna odnosno kožna barijera intaktna, ona čini dovoljan štit od potencijalnih, nepatogenih infekcija kože, objašnjava doktor.

- Drugi faktori koji će potpomoći da do infekcije pre dođe su stanja koja narušavaju upravo tu fiziološku (normalnu) barijeru kože, a to mogu biti izrazita suvoća kože, zadebljanja (posledično i pucanje kože), aktivni ekcem, psorijaza, pa čak i same gljivične infekcije stopala su visok rizik za nastanak dodatne bakterijske infekcije koja može biti ozbiljna i zahtevati lečenje u bolničkim uslovima - priča dr sci. med Jovan Lalošević.

Većina pacijenata vezuje infekcije kože za boravak na bazenima, ali sam bazen nije izvor infekcije, već njegovo okruženje: svlačionice, peškiri, vlažne podloge koje su idealna sredina za razvoj gljivica, bakterija i virusa.

U slučaju da se kod nekog javi ranica kao posledica neudobne obuće, takva osoba je takođe podložnija infekciji jer i u tom slučaju narušena epidermalna barijera.

- U tim slučajevima treba u više navrata dezinfikovati ranu prilikom svakog boravka u spoljašnjoj sredini, najpre antisepticima, a nikako napamet upotrebljavati lokalne antibiotike bez prethodnog saveta lekara. Higijena te zone je obavezna, jer samo pranjem vodom i sapunom smanjujemo rizik na nastanak infecije, a ukoliko dođe do pojave crvenila i/ili žućkastih krastica neophodan je pregled dermatologa kako bi se odredila specifičnija terapija.

Takva mesta treba i dobro tretirati.

- U slučaju da se na stopalima javljaju žuljevi (na kojim se vremenom mogu napraviti ranice) ili preciznije zadebljanje kože kao odgovor na hroničnu mehaničku traumu, te zone treba negovati emolijentnim i blago keratolitičnim preapratima na bazi uree, ali ako stanje perzistira, nažalost, nekada od tog odevnog predmeta koji nam zadaje problem treba i odustati.

(Telegraf.rs)