7 rizičnih namirnica koje naučnici za bezbednost hrane nikada ne bi jeli

Neke namirnice su rizične za svakoga jer imaju veći potencijal da izazovu bolesti koje se prenose hranom

Hrana nam donosi zdravlje i radost, ali nažalost kada je kontaminirana patogenima poput bakterija, parazita i virusa, može da izazove i ozbiljne bolesti.

Svako može da dobije trovanje hranom, ali određeni ljudi su u većem riziku da se razbole i razviju teže bolesti. Osobe starije od 65 godina, deca mlađa od pet, trudnice i osobe sa oslabljenim imunološkim sistemom, zbog čega moraju da preduzmu dodatne mere predostrožnosti.

Preporučujemo

Međutim, neke namirnice su rizične za svakoga jer imaju veći potencijal da izazovu bolesti koje se prenose hranom. Stoga Today ističe koja je to hrana koju naučnici koji se bave temama bezbednosti hrane - nikada ne bi jeli.

Sveže klice

Klice lucerke, pasulja, sočiva ili deteline mogu da dodaju lepu hrskavost vašem obroku, ali stručnjaci smatraju da je njihova konzumacija kad su sirove, pa čak i lagano kuvane - previše rizične.

Svaki sirovi proizvod ima potencijal da sadrži patogene koji izazivaju bolesti, zbog čega je važno oprati voće i povrće pre nego što se konzumira, upozorava dr Kejt Šnajder, profesor na Odseku za nauku o hrani i ishrani ljudi na Univerzitetu Florida.

Ona za Today kaže da sirove klice imaju mnogo veći rizik od nošenja patogena koji izazivaju bolesti u poređenju sa drugim proizvodima i da ih je veoma teško proizvesti na potpuno bezbedan način. Klice zahtevaju tople, vlažne uslove za rast, koji su takođe idealni uslovi za rast patogena poput ešerihije koli, salmonele ili listerije.

Sirovo mleko

- Postoji neka vrsta pomame za prirodnim proizvodima od sirovog mleka... Za mene to nije hrana - to je izazov - kaže Šnajder.

Sirovo mleko nije pasterizovano, proces koji zagreva mleko do određene temperature da bi se ubile bakterije, što je neophodno da bi proizvod bio bezbedan.

- To je sirovi poljoprivredni proizvod koji izlazi iz vimena krave odmah pored jedinice za odlaganje fekalija, i postoji velika verovatnoća da se vime može kontaminirati, a bakterije dospeju u mleko - objašnjava Šnajder i dodaje da to uključuje patogene poput ešerihije i kampilobaktera, kao i listeriju, brucelu i salmonelu.

Sirove ostrige ili školjke

- Ne konzumiram sirove školjke mekušaca, poput školjki ili ostriga, iz očiglednih razloga. ... Veoma su rizični - kaže dr Ketrin Netles Kater, profesor nauke o hrani i uopzorava da se bakterije prirodno pojavljuju u obalnim vodama gde žive školjke, a određene vrste mogu da izazovu vibriozu, gastrointestinalnu bolest, dok vrta "vibrio vulnificus" može da uđe u krvotok i izazove komplikacije opasne po život, kao što su bolest koja jede meso i septički šok.

Druge infekcije povezane sa sirovim ostrigama i školjkama uključuju salmonelu, norovirus i hepatitis,  upozorava Kater.

- Pošto su školjke filter hranilice, one usisavaju vodu oko sebe, kao i sve zagađivače, koji se koncentrišu u njima. Još ako je voda kontaminirana sirovom kanalizacijom, uvek postoji potencijal za fekalnu kontaminaciju ljudi - kaže stručnjak.

Sirova ili nedovoljno kuvana jaja

Stručnjaci izbegavaju sirova ili nedovoljno kuvana jaja i bilo koju hranu koja ih sadrži, kao što je testo za kolače ili domaći Cezar preliv. Takva jaja imaju veći potencijal da budu kontaminirana patogenima poput salmonele koja može da izazove dijareju, povraćanje i grčeve u stomaku i do nedelju dana.

Tatar biftek

Tartarski biftek je delikates za mnoge, ali rizik koji nije vredan bez obzira na to koliko je restoran "fensi". Osnovna namirnica ovog jela, sirova mlevena ili sitno seckana govedina, može da sadrži patogene kao što su ešerihija, iersinia i listerija.

- Isto važi i za druga jela od sirove govedine, kao što je karpačo. Obično konzumiram samo mlevene proizvode od govedine koji su dobro pripremljeni, jer kada imate mlevenu govedinu ili mešavinu mesa, postoji još veći rizik od prisutnosti patogena - ističe stručnak.

... I svako drugo nedovoljno termički obrađeno meso

Na isti način kao i tartar biftek, stručnjaci uglavnom neće da jedu meso koje je nedovoljno pečeno. Ovo se odnosi na govedinu, kao i na jagnjetinu, svinjetinu, živinu i ribu.

Iako je uobičajeno da ljudi jedu odreske ili pljeskavice sa crvenkastim i ružičastim sredinama ili lagano zapečenu tunjevinu, ovakvo meso nije spremljeno na dovoljno visokoj temperaturi da ubije bakterije koja izazivaju bolest koja bi mogla da bude prisutna u njemu.

Kater ističe da pored patogena koji su prethodno pomenuti u sirovoj govedini, nedovoljno kuvano meso može da sadržati i stafilokokus aureus, clostridium perfringens i kampilobakter, što može da izazove blage, do teške gastrointestinalne bolesti.

Bilo šta u nadutoj ili oštećenoj konzervi

Hrana u konzervi koja je natečena, jako udubljena ili oštećena može da bude kontaminirana bakterijama ili pokvarena usled greške u procesu proizvodnje.

- Konzerve prolaze kroz proces koji se zove retortiranje, što je u osnovi zagrevanje pod pritiskom, kako bi se rešili bakterije Clostridium botulinum - ističe Šnajder i objašnjava da je botulizam retka, ali teška bolest uzrokovana toksinom koji proizvodi bakterija, a koji može da napadne telesne nerve i dovede do paralize mišića ili čak smrti: - Kada klostridijum uđe u konzervu sa hranom i naraste, proizvodi gas, što može da prouzrokuje da limenka nabubri. Ako i nije u pitanju botulizam, svakako je pokazatelj da je nešto pošlo po zlu tokom procesa konzerviranja i da je hrana unutar konzerve mogla da se pokvari. Isto važi ako konzerva ima jako udubljenje na bočnom šavu, curi ili je ugrožen njen integritet pakovanja.

(Telegraf.rs)