Stvoreni prvi ljudski sintetički embrioni: Napredak u medicini ili kršenje etike?

Fascinantan progres medicine na polju reprodukcije

Naučnici su stvorili sintetičke ljudske embrione koristeći matične ćelije, u revolucionarnom poduhvatu u kom nisu koristili ljudske polne ćelije.

Naučnici kažu da bi ovi modelni embrioni, koji podsećaju na one u najranijim fazama ljudskog razvoja, mogli da pruže ključni prozor u pogledu uticaja genetskih poremećaja i bioloških uzoraka ponovljenih pobačaja. Međutim, rad takođe pokreće ozbiljna etička i pravna pitanja.

Preporučujemo

Strukture još uvek nemaju srce koje kuca ili početak razvoja mozga, ali uključuju ćelije koje bi mogle da formiraju placentu, žučnu kesu i sam embrion.

- Možemo da kreiramo modele nalik ljudskim embrionima reprogramiranjem embrionalnih matičnih ćelija. Ne postoji kratkoročna perspektiva da će se sintetički embrioni koristiti klinički; bilo bi nezakonito ugraditi ih u matericu pacijenta, a još nije jasno da li ove strukture imaju potencijal da nastave sazrevanje nakon najranijih faza razvoja - navodi profesorka Magdalena Zernicka-Gec.

Šef biologije matičnih ćelija i razvojne genetike Robin Lovel Bedži rekao je da ukoliko zaista uspeju da modeliraju normalan ljudski embrionalni razvoj, te informacije će biti od velikog značaja.

- Znaćemo mnogo više o tome kako počinjemo razvoj i šta može poći naopako - kaže Lovel Bedži.

Ranije je naučni tim iz Izraela pokazao da mogu podstaći matične ćelije miševa da se samosastavljaju u rane strukture slične embrionima sa crevnim traktom, počecima mozga i srcem koje kuca. Od tada je u toku trka da se ovaj rad prebaci i na ljudske modele, a nekoliko timova je uspelo da replicira najranije faze razvoja.

- Naš ljudski model je prvi model ljudskog embriona od tri linije koji precizira amnion i zametne ćelije, ćelije prekursora jajne ćelije i sperme. Ako je cela namera da ovi modeli veoma liče na normalne embrione, onda ih na neki način treba tretirati isto, a trenutno u zakonodavstvu to nije slučaj. Ljudi su zabrinuti - navela je prof. Zernicka-Gec.

Postoji i značajno pitanje da li ove strukture, u teoriji, imaju potencijal da prerastu u živo biće.

Izveštava se da sintetički embrioni uzgojeni iz ćelija miša izgledaju skoro identični prirodnim embrionima, ali kada su usađene u materice ženki miševa, one se nisu razvile u žive životinje.

U aprilu su istraživači u Kini stvorili sintetičke embrione od ćelija majmuna i implantirali ih u materice odraslih majmuna, od kojih su neki pokazivali početne znake trudnoće, ali nijedan nije nastavio da se razvija nakon nekoliko dana. Naučnici kažu da nije jasno da li je prepreka naprednijem razvoju samo tehnička ili ima fundamentalniji biološki uzrok - prenosi "The Guardian".

- Na to je veoma teško odgovoriti. Zbog ovog nepoznatog potencijala potreba za jačim zakonodavstvom je hitna - ističe dr Bedži.

(Telegraf.rs)