Otkriveno šta stoji iza čuvenog "jo-jo efekta": Zašto se naglo gojimo posle dijete?
Medicina konačno došla do saznanja
Dijete su bile neverovatno popularan izvor mršljavljenja proteklih nekoliko decenija; danas, pak, primat preuzima kontinuirano zdrav način života.
Ipak, i dalje ima onih koji se okreću dijeti kada žele da izgube višak kilograma, a to, nažalost, često ima negativne posledice.
Preporučujemo
5 grupa namirnica koje mogu da izazovu upalu: Nisu zdrave, a teško im je odoleti
Stres može da podstakne mozak da žudi za slatkom hranom: Evo kako to da preokrenete
Svi smo čuli za čuveni "jo-jo efekat" - fenomen kada osoba izgubi mnogo kilograma, a zatim "nabaci" duplo više nego što je imala pre nego je krenula sa dijetom. To se onda pretvara u začarani krug iz kog je teško izaći.
Nova studija je došla do saznanja da ljudi koji su gojazni oslobađaju mnogo manje dopamina, tj. hormona nagrade, kada jedu.
Količina i vrsta hrane koju ljudi jedu regulišu složeni signali koji se šalju između mozga i creva, kao i nutritivni signali u krvi. Ova mreža izaziva osećaj gladi i zasićenosti, reguliše unos hrane, kao i motivaciju za traženje hrane.
Medicinski tim u Amsterdamu ispitivao je 30 ljudi zdrave težine i 30 gojaznih osoba kojima je dao istu količinu i vrstu hrane. Izmerena je njihova moždana aktivnost, kao i koliko je dopamina oslobođeno. Rezultati objavljeni u časopisu "Nature Metabolism" otkrili su da je aktivnost mozga i oslobađanje dopamina značajno smanjeno kod gojaznih učesnika u poređenju sa onima koji su imali zdravu telesnu težinu.
Takođe su pokazali da dvanaestonedeljna dijeta, koja je dovela do gubitka težine od 10 odsto kod gojaznih učesnika, nije bila dovoljna da povrati ove reakcije mozga u normalu.
- Naši nalazi sugerišu da se kod gojaznih osoba dešavaju dugotrajne adaptacije mozga, što može uticati na ponašanje u ishrani. Postoji smanjen kapacitet mozga da registruje da je hrana u stomaku, što može dovesti do prejedanja. Otkrili smo da gojazni ljudi oslobađaju manje dopamina u delu mozga važnom za motivacioni aspekt unosa hrane u poređenju sa ljudima koji imaju zdravu telesnu težinu - navodi profesor Mirel Serli, a prenosi "Dailymail".
Ona ističe da odgovor leži u činjenici da se ovi odgovori u mozgu ne obnavljaju nakon gubitka težine i zato većina ljudi ponovo dobija kilograme nakon prvobitno uspešnog skidanja istih.
Dakle, ključ nije u našem stomaku. Prostim jezikom, dijete ne mogu da budu uspešne jer su kratkotrajne, a mozgu treba mnogo vremena da se prilagodi novom režimu unosa hrane i zato uspeh leži u kontinuiranom unosu zdravih namirnica.
(Telegraf.rs)