Lečenje helikobakter infekcije je izazovno i zahtevno: Ovi preparati nude rešenje

Helicobacter pylori je bakterija koja se sreće kod dve trećine svetske populacije i dovodi do oboljenja digestivnog trakta

Kod većine ljudi ne daje nikakve simptome i mogu je imati u organizmu godinama, nakon čega može uzrokovati veliki broj digestivnih tegoba kao što su zapaljenje želuca (gastritis), čir na želucu i dvanaestopalačnom crevu, kao i karcinom i limfom želuca.

Kako se prenosi?

Infekcija se prenosi sa zaražene na zdravu osobu preko vode i pribora za jelo, a poznat je i način prenošenja infekcije sa životinje na čoveka (pas, mačka). Ako se ne leči može preći u hroničnu infekciju i trajati doživotno. Kada uđe u gastrointestinalni trakt ova bakterija svojim toksinima i enzimima oštećuje sloj sluzi koja predstavlja zaštitnu barijeru želuca i dvanaestopalačnog creva. Tada oni postaju osetljiviji na dejstvo kiseline i ukoliko se problem ne reši dovodi do pojave zapaljenja želuca (gastritisa) ili upale duodenuma.

Simptomi infekcije

Većina ljudi nema simptome, ali kada se oni jave bolest može postati hronična. Kod malog broja ljudi nelečena infekcija, ili čak akutna infekcija želuca i creva, može progresivno dovesti do čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Simptomi koji se mogu javiti su mučnina, povraćanje, gubitak apetita, bol, malaksalost, grčevi, nadutost, dijareja i drugi.

Takođe, treba naglasiti da svakodnevni stres, hrana i pojedini lekovi značajno utiču na stvaranje i pogoršavanje simptoma. Oštećena sluzokoža reaguje na ljutu i začinjenu hranu, alkohol, cigarete, gazirana pića, industrijsku hranu, hleb i proizvode od belog brašna.

Najčešća metoda za postavljanje dijagnoze je analiza krvi iz koje se izoluju antitela koje organizam proizvodi kao odgovor na infekciju. Takođe, radi se i analiza stolice i analiza zadaha koja se izvodi tako što pacijent pije rastvor koji razlaže bakteriju na ugljen dioksid, koji se detektuje u izdahu. Gastroskopija je najpouzdanija, ali i najinvazivnija metoda, kojom se direktnom biopsijom želuca određuje prisustvo bakterije.

Da bi test izdaha i analiza stolice bili pouzdani, treba prestati sa korišćenjem inhibitora protonske pumpe i blokatora H2 receptora minimum dve nedelje ili antibiotika minimum četiri nedelje pre testa. Testovi krvi se sve manje preporučuju, jer ima dosta lažno pozitivnih rezultata i sa njima se ne može utvrditi da li ste imali infekciju u prošlosti ili imate trenutno aktivnu infekciju. Ukoliko imate faktore rizika za nastanak raka želuca onda je, po preporuci lekara, metoda izbora gastroskopija.

Lečenje helikobakter infekcije

Lečenje je izazovno i zahteva puno discipline i posvećenosti. Obično uključuje uzimanje inhibitora protonske pumpe koji smanjuju lučenje kiseline u želucu i upotrebu dva ili tri antibiotika koji direktno deluju na bakteriju i eradiciraju je. Ovde treba naglasiti da antibiotici nisu "pametni" lekovi te da, pored same helikobakterije, ubijaju i dobre bakterije u crevima. Zato je važno da u svakoj terapijskoj kombinaciji bude zastupljen i neki probiotski preparat. Jedan od najkorisnijih u ovom smislu je Saccharomyces boulardii jer se može uzimati istovremeno uz antibiotik. Takođe, treba naglasiti da rastuća rezistencija (otpornost) na antibiotike otežava izlečenje infekcije. Zato su preparati koji sadrže isključivo Saccharomyces boulardii korisni jer ne poseduju mogućnost prenosa gena odgovornog za rezistenciju, odnosno otpornost bakterija na antibiotike.

Na kraju, svima koji imaju problem sa helikobakter infekcijom preporučuje se redovna higijena ruku i pribora za jelo, ali se savetuje i da vode računa o načinu ishrane, primenjuju umerenu sportsku aktivnost i, što je moguće više, smanje stresne situacije.

(Telegraf.rs/PR)