Prof. Dr Dušan Vešović otkriva koje 3 zdrave navike mogu da poboljšaju celokupno zdravstveno stanje

Doktor naglašava da organizam voli ritmičnost i rituale, a ne iznenađenja

Kako se leto približilo, tako je sve više ljudi dobilo želju da svoju liniju dovede do savršenstva. Zbog toga često pribegavaju raznim brzim dijetama koje organizam mogu da dovedu do disbalansa.

Doktor Dušan Vešović u emisiji "Uranak" na televiziji K1 objašnjava koje su to zdrave navike kojima ćemo poboljšati naše zdravstveno stanje i da li probiotici mogu da pomognu u regulisanju ishrane.

Preporučujemo

- Potrebno je da imamo kontinuitet, koji nam obezbeđuje dobar metabolizam, a samim tim dobro zdravlje i savršen izgled tokom 12 meseci - započinje dr Vešović.

On dodaje da organizam voli ritmičnost i rituale, a ne iznenađenja.

- Ljudi često prave greške, jer tokom hladnih dana unose razne namirnice, a onda ih leti odjednom izbace i prelaze na napitke poput đuseva, što takođe nije dobro. Đusevi od povrća su još i dobri za detoks organizma, ali voćni đusevi su jedna šok bomba, puna fruktoze i laktoze, koja nam jako diže insulin, a samim tim kasnije može da dovede i do hipoglikemije. Ti šokovi za organizam nisu dobri. Zato napominjem da 12 meseci treba da se bavimo sobom, jer gojaznost predstavlja faktor rizika za mnoga oboljenja - ističe on.

Dr Dušan Vešović naglašava da probiotici u regulisanju metabolizma mogu da pomognu, ali da se nikako ne uzimaju na svoju ruku

- Svi organi i sistemi organa su međusobno povezani, na pozitivan ili negativan način. Prema istraživanjima Evropskog instituta za dijetiku i mikronutriciju iz Pariza, digestivni trakt se smatra drugim mozgom našeg organizma. Između centralnog nervnog sistema i i digestivnog trakta postoji stotine miliona neurona, koji komuniciraju i informacije iz mozga šalju u digestivni trakt i obrnuto. Čak 95 odsto našeg seratonina, hormona sreće, koji ima ulogu u nervnom sistemu, upravo se stvara u digestivnom traktu. Ako imamo poremećenu floru, takozvanu mikrobiotu, nećemo imati ni dobro varenje, ni dobru apsorpciju hranljivih molekula, bićemo umorni posle jela, naduti, imaćemo gasove, nećemo samim tim imati ni dovoljno energije, ali i metabolizam će nam biti loš, pa ćemo tako da taložimo i kilograme. U tom slučaju su važni probiotici, koji će da reše tu disbiozu, odnosno poremećaj mikrobiote u digestivnom traktu, pa nećemo imati gasove i nadutost. Ipak, i pored upotrebe probiotika, moramo da korigujemo način ishrane. Postoje razlike u probioticima i nikako ih ne bi trebalo uzimati na svoju ruku. Neki suplementi neće na sve delovati isto, zbog toga savetujem da ih uzimate uz preporuku lekara ili nutricioniste - kaže doktor i tvrdi da probiotici ne mogu štetno da utiču na organizam.

Prema njegovim rečima, probiotici  nikako ne mogu da budu štetni za organizam, jer su to zdravi mikroorganizmi, koji se nalaze u našem digestivnom traktu, a samim tim, ukoliko postoji poremećaj mikrobiote, oni moraju da ga vrate u normalu.

- Zadržavaju se jedno vreme u digestivnom traktu, dok se ta crevna flora ne poboljša sama po sebi. Opet potenciram na tome da moramo da korigujemo ishranu. Sva ova brza hrana u sebi nema prebiotike. Prebiotici su vlakna koja se nalaze u salatama, jabukama. Sve ono što organizam ne može da svari i da iskoristi kao hranljivu materiju, pomoću njih ostaje u crevima i predstavlja dobar izvor za dobre i zdrave mikroorganizme, koji žive u nama - kaže prof. dr Dušan Vešović

Hronični umor, oticanje nogu, nesanica, su simptomi koje većina ljudi oseća zbog nezdrave ishrane. Dr Dušan Vešović ističe, da je formula zdravlja ključna za oporavak organizma.

- Ishrana, fizička aktivnost i san, su glavna formula zdravlja. Poslednji obrok najbolje je imati između 19 i 20 sati, jer tada imamo dovoljno vremena da svarimo hranu. Pre spavanja je najbolje čitati knjigu, kako bi se pobrisale sve negativne misli i možda najbitnija stvar je da spavanje bude najkasnije do 23h. Organizam u to vreme počinje da produkuje melatonin, koji nas uvodi u dubok san. On će nam omogućiti odbranu od infekcija. Treba da unesemo dobre navike u svoj život, a to je da pijemo 30 mililitara vode po kilogramu, da imamo tri obroka u toku dana, ali da znamo kada ćemo da ih uzmemo, i da idemo u krevet između 22-23, da bi do ponći već bili u snu. Pomoću ove tri stvari ćete već osetiti poboljšanje vašeg zdravstvenog stanja - zaključio je.

(Telegraf.rs)