Dijagnoza koju je dobio njegov sin mu je spasila i promenila život: Imao je iste simptome koje nije prepoznao

Orion Keli je saznao da ima autizam u 44. godini, nakon što je prepoznao da ima iste znakove poremećaja kao i njegov sin Konan, koji je imao dijagnozu

Nakon što je njegovom sinu dijagnostikovan razvojni poremećaj, Orion Keli se u potpunosti slomio kada je saznao na osnovu simptoma da i sam ceo život pati od neidentifikovanog autizma.

Otac dvoje dece, koji danas ima 44 godine, izjavio je da je decenijama prepoznavao da je "drugačiji", počevši još od svog "teškog" detinjstva. Ogorčen je što njegove višestruke procene kod lekara specijalista nisu bile dovoljno rigorozne.

Preporučujemo

Orion je rekao  za britanski "Mirror" da je njegova prvobitna procena da ne pati od autizma u velikoj meri zasnovana na proceni lekara da mu ne nedostaje kontakt očima i činjenica da je studirao na univerzitetu.

Ali kada su Orion i njegov prvi sin Konan, iskusili slične izazove sa kojima se i otac suočavao kao dete, odlučnije se uhvatio ukoštac sa borbom da im se obojici postavi dijagnoza. Njegovo iskustvo je veoma slično iskustvu TV ličnosti Kristine Mekgines, kojoj je u 30-im godinama dijagnostikovan autizam.

- Odgajanje nedijagnostikovane autistične bebe ili deteta je verovatno najizazovnije iskustvo u vašem životu.  Niko neće da vam pokuca na vrata i kaže: "Ovde smo da vas obavestimo da imate dete sa autizmom, pođite sa nama i sve ćemo popraviti" - izjavio je Orion.

Konan je dijagnozu dobio oko pete godine, ali njegov otac, koji radi kao kreator sadržaja i pisac, suočio se sa sopstvenom velikom bitkom, tek pošto je prepoznao sinovljevo zaostajanje u razvoju.

- Mislim iskreno i od srca kada kažem da mi je autizam spasio život. Za nedijagnostikovanu odraslu osobu sa autizmom, ako vam lekar kaže da niste autistični, to ima duboko štetan uticaj na vas. Jer ako nisam autističan, onda mora da sam samo loša osoba, rođena da pati i da se bori kroz život. Greška u prvim dijagnozama da nisam autističan ostavila me je u dubokoj, mračnoj rupi gde sam se osećao izolovano i usamljeno, i proveo sam čitav život boreći se sa tim osećanjima. Za nedijagnostikovanu autističnu osobu, dobijanje dijagnoze autizma je više prepoznavanje nego dijagnoza. Tada konačno sve počinje da ima smisla - ističe ovaj čovek.

Kako kaže, njegova supruga se iskreno plašila za njegov život, jer je izostanak dijganoze uzeo značajan danak na njegovo mentalno zdravlje.

- Dugo nakon procene da nisam autističan, moje mentalno zdravlje je poraslo do tačke bez povratka. Bio sam na ivici samoubistva. Izgubio sam svaku nadu da se moja patnja i borba kroz život mogu pripisati nečemu više od toga da sam samo loša osoba koja nije zaslužila da bude ovde. Kako nisam znao razlog za moje ponašanje, niti sam imao podršku i pomoć da ga prevaziđem, bio sam osuđen na život pun patnje. Život koji sam brzo gubio sposobnost da održavam - opisuje stanje u kome se nalazio dok nije saznao zbog čega mu je tako teško da živi normalno.

Pisac, međutim, nije odustao i pronašao je lekara koji se dugoročnije posvetio tome da mu postavi dijagnozu nakon dijagnoze njegovog sina.

- Bio je to dug i rigorozan proces tokom više sesija, ali to što mi je konačno rečeno da sam autističan, ne samo da mi je spasilo život, već mi je omogućio i ponovno rođenje. Nema ničeg lakog u tome da budete neurodivergentni na neurotipičnoj planeti, ali prepoznavanje i podrška koja dolazi sa dijagnozom je nešto što spasava život odrasle osobe sa nedijagnostikovanim autizmom. To postavlja mnoge izazove, za mene, i kao autističnu osobu i kao oca autističnog deteta, jer je upravljanje senzornim i regulacionim potrebama dvoje autističnih osoba svakodnevna borba -  nastavio je Orion.

Kako ističe, obojica su preosetljivi na stimuluse u okruženju, što može da izazove autistične slomove, gašenja i sagorevanje. Svaka interakcija i komunikacija su za njih značajna borba.

- Moja poruka svim nedijagnostikovanim odraslim autističnim osobama ili bilo kojoj osoba koja se prepoznaje u mom iskustvu je da o tome nastavi da razgovara sa svojim lekarom i istraži mogućnost procene autizma. Potražite usluge praktičara koji je specijalizovan za procenu autizma kod odraslih. Uradite svoj domaći zadatak, iskoristite podršku voljene osobe, i što je najvažnije, znajte da niste sami. Imate pravo na isti kvalitet život kao i svaka druga osoba na planeti i dok vaše razlike dolaze sa izazovima, one takođe dolaze sa mnogo prednosti.

(Telegraf.rs)