Promene vremena i zdravlje: Kardiolog i nutrucionista savetuju kako da preživimo temperaturne razlike

Nagle vremenske promene najviše utiču na hronične bolesnike, ali nisu pošteđene ni mlade i zdrave osobe

Ako se poslednjih dana osećate loše, pritisak vam varira, osećate glavobolju, bolove u zglobovima, nervozni ste, neraspoloženi i imate pojačanu želju za snom i kaloričnijom hranom, uzrok bi mogle da budu vremenske (ne)prilike koje redovno oseća 30 odsto populacije.

Naime, nagle vremenske promene i velike razlike u temperaturi vazduha ne škode samo starijim osobama i hroničnim bolesnicima, već i mladim i zdravim ljudima koji su meteoropate.

Preporučujemo

Novi vremenski rolerkoster očekuje nas već za vikend kad bi, kako najavljuju meteorolozi, temperature vazduha mogle da “idu” i do 27 stepeni. Posle prosečnih 15 stepeni poslednjih dana, ovu promenu vremena neće svi dočekati s lakoćom.

Kako za Telegraf.rs kaže dr Gabrijela Nikčević, internista-kardiolog, promene će najviše osetiti hronični bolesnici, pogotovo oni koji muku muče sa krvnim pritiskom. Nesvestica, malaksalost i razdražljivost samo su neki od simptoma koji mogu da se jave kod hipertoničara kad se vreme naglo menja.

- Tokom hladnijeg vremena krvni sudovi se sužavaju, a kako temperature vazduha rastu tako se i krvni sudovi šire, pa dolazi do oscilacija krvnog pritiska - kaže dr Nikčević za Telegraf.rs.

- Pacijenti koji uzimaju terapiju trebalo bi pažljivo da prate kako se osećaju tokom ovih dana i da redovno piju propisane lekove. Ukoliko primete da im organizam reaguje drugačije nego obično, trebalo bi da beleže vrednosti krvnog pritiska u toku dana i da se obavezno jave svom lekaru koji će im, ako proceni da je to potrebno, korigovati terapiju.

Sagovornica našeg portala ističe da terapiju nikako ne bi trebalo menjati “na svoju ruku”, niti je u potpunosti izostavljati.

- Izbacivanje terapije može da bude veoma rizično - ističe dr Nikčević.

S obzirom na to da se najveći broj srčanih i moždanih udara javlja u ranim jutarnjim satima, sagovornica našeg portala podseća da ustajanje ne bi trebalo da bude naglo, niti bi odmah po ustajanju trebalo izlagati telo fizičkim naporima.

U danima kad temperature vazduha osciliraju od jesenjih do letnjih, trebalo bi povesti računa i o ishrani.

Kako za Telegraf.rs kaže nutricionista-dijetetičar Dušanka Lacmanović, najbolje je započeti dan šoljom čaja ili mlake vode, a za one koji ne mogu da piju mlaku vodu savet je da dodaju malo limuna i meda.

- Mlaka voda sa limunom ili blagi biljni čaj nadomestiće tečnost koju smo izgubili tokom noći - kaže nutricionista Lacmanović za naš portal.

- Pola sata posle uzimanja tečnosti trebalo bi doručkovati, najbolje namirnice koje neće opteretiti želudac. Tradicionalan doručak na ovim prostorima koji podrazumeva peciva iz pekare ili slaninu i jaja u danima kad se vremenske prilike naglo menjaju trebalo bi zameniti laganijim varijantama poput ovsene kaše sa voćem ili grčkog jogurta sa sezonskim voćem i semenkama. I ručak i večeru trebalo bi početi većom količinom sezonske salate kako bismo organizmu obezbedili neophodne minerale, vitamine i vodu kojom je salata veoma bogata. Organizam bi trebalo što više hidrirati i unositi proteine iz mladog sira, ribe ili belog mesa, kao i čorbice od povrća.

(Telegraf.rs)