Mladi koji imaju mentalne probleme su u ozbiljnom riziku: 3 puta veća verovatnoća za moždani i srčani udar

Stručnjaci nailaze na sve više posledica koje donosi narušeno mentalno zdravlje

Iako je poznat uticaj mentalnog zdravlja na fizičko zdravlje i obrnuto nova istraživanja zabrinjavaju doktore.

Naime, depresija, anksioznost i insomnija podižu krvni pritisak, a to vremenom može da rezultira dodatnim opterećenjem na srce, vene i arterije.

Preporučujemo

Ovi mentalni poremećaji su povezani sa 58 odsto većim rizikom od srčanog udara i 42 odsto većim rizikom od moždanog udara, u poređenju sa ljudima sa dobrim mentalnim zdravljem. Rizik je tri puta veći za one koji pate od posttraumatskog stresnog poremećaja.

Profesor Keun Čoi, koji je koristio podatke od šest i po miliona Južnokorejaca, rekao je:

- Psihološki problemi koji su prisutni kod mladih imaju jak uticaj na srce. Naši nalazi pokazuju da ovi pojedinci treba da idu na redovne zdravstvene preglede i uzimaju medikamente, ukoliko je potrebno.

Koautor studije Čaon Park dodao je da bi buduća istraživanja trebalo da ispitaju vrednosti upravljanja psihološkim problemima.

-  Ne vidim razlog zašto zdraviji obrazac ponašanja ne bi poboljšao prognoze - istakao je Park.

Studija se fokusirala na subjekte koji su imali zdravstvene preglede između 2009. i 2012. i nisu imali istoriju infarkta miokarda ili moždanog udara. Prosečna starost bila je 31 godina.  Više od 13 odsto učesnika imalo je najmanje jednu mentalnu smetnju. Među njima, skoro 48 odsto je imalo anksioznost, 21 odsto je imalo depresiju i 20 odsto nesanicu. Manje od dva odsto je imalo bipolarni poremećaj, šizofreniju, poremećaj u ishrani, poremećaj ličnosti i posttraumatski stresni poremećaj.

Istraživači su pratili subjekte do decembra 2018. zbog novonastalog infarkta miokarda i moždanog udara. Tada su ustanovili 16.133 infarkta miokarda i 10.509 moždanih udara.

Kako navodi psihijatar Rajan Sultan, veza između mentalnog zdravlja i zdravstvenih problema ne leži samo u zanemarivanju psihičkog stanja.

- Tu su prisutni i biološki faktori kao što su upale i hormonske neravnoteže koje mogu biti uzrokovane hroničnim stresom. Stres može izazvati disfunkciju autonomnog nervnog sistema, oslobađajući hormone - kortizol i adrenalin. Kada mozak aktivira režim "borbe ili bekstva", tokom vremena, to uzrokuje emotivni i fizički umor. Simptomi koji dolaze uz to uzrokuju opterećenje uma i tela, a to sve dalje vodi do kardiovaskularnih bolesti.

Srce je mišić, a mišić koji je pod konstantim naporom preti da se pokida - objašnjava Sultan, a prenosi "MedicalNewsToday".

Sve se više stručnjaka slaže da je neophodno obratiti pažnju na mentalno stanje mladih kako bi se sačuvalo njihovo fizičko zdravlje.

Takođe, osobe koje imaju razvijena hronična stanja, trebalo bi da imaju mogućnost besplatnog savetovanja sa stručnim licem, makar jednom mesečno. 

(Telegraf.rs)