Zašto u kriznim situacijama neko reaguje hrabro, a neko se parališe od straha?
U kriznim situacijama nekoga strah parališe, a nekome daje nadljudsku snagu, sve u svrhu preživljavanja
Posle tragedije koja se dogodila u Osnovnoj školi “Vladislav Ribnikar” u Beogradu, u kojoj je stradalo osmoro učenika i školski čuvar, javnost je preplavljena pitanjima od kojih mnoga, za sada, ostaju bez odgovora.
I psihološke reakcije su različite - jedan deo javnosti je zaleđen od straha, pre svega zbog činjenice da je masakr napravilo 13-godišnje dete, dok drugi veoma burno reaguje.
Preporučujemo
Kako razgovarati sa decom koja su prisustvovala masakru u školi: Ovo su saveti psihologa
Psiholog objašnjava razlike između sociopate i psihopate: Jedan je skloniji nasilnom ponašanju
Mnogi pokušavaju da se stave u kožu đaka koji su 3. maja bezbrižno otišli u školu i ubrzo se našli u situaciji da spasavaju vlastite, ali i tuđe živote. Prema izjavama očevidaca ovog strašnog događaja, neka deca su se paralisala od straha, dok su druga skočila na masovnog ubicu u nameri da mu otmu oružje i prekinu krvavi pir.
Od čega zavisi kako ćemo reagovati u kriznim situacijama za Telegraf.rs govori psiholog Brankica Šaljić - Milenković.
- Strah ima zaštitnu funkciju i u isto vreme je sam po sebi stres za organizam - kaže za Telegraf.rs psiholog Šaljić - Milenković.
- Na nivou fiziologije on pokreće naš limbički sistem mozga i mehanizam “bori se ili beži”. Takođe, jedna od reakcija u kriznoj situaciji je i zalediti se. Svaka od ovih reakcija je u svrhu preživljavanja.
Sagovornica portala Telegraf.rs ističe da je reč o fiziološkim reakcijama našeg organizma u traumatičnim situacijama. Ona podseća da zavisi od mnogo faktora kako će koje dete, odnosno odrasla osoba odreagovati tokom samog traumatskog događaja.
- Na sve učesnike, i primarne, odnosno direktne učesnike, kao i na sekundarne učesnike, odnosno one koji su bili u blizini i sve one koji su čuli šta se desilo ovaj događaj će ostaviti ogroman trag. Važno je da svi budu zbrinuti i od psihologa/psihoterapeuta i da budu ispraćeni u narednom periodu kako se ne bi napravili propusti i razvio se posttraumatski stresni poremećaj - naglašava psiholog.
Šaljić - Milenković podseća da je izuzetno važna socijalna podrška, kako preživeloj deci, tako i njihovim prestravljenim roditeljima, a posebno roditeljima stradale dece.
- Ne smemo zaboraviti ni nastavno osoblje i sve zaposlene u školi. Škola bi trebalo da je sigurna ustanova, a sada je to ovim činom poljuljano - zaključuje psiholog.
(Telegraf.rs)