Da li ste znali da ne dišete na dve nozdrve? Ali zašto onda nemamo samo jednu?

Van okolnosti prehlada, naš nos funkcioniše na veoma specifičan način, a evo i kako

Proces disanja u našoj svakodnevnici praktično prolazi neprimećeno, i da nije nauke i medicine, mnogih stvari ne bismo ni bili svesni.

Pa je tako davno još utvrđeno da zapravo dišemo čak 75 odsto na jednu nozdrvu, dok svega 25 odsto disanja obavlja druga. I ne, ovo se ne odnosi na onaj dosadni momenat prehlade ili alergije kada nam je zapušen nos, već na normalno i zdravo svakodnevno disanje.

Preporučujemo

Čoveku su potrebni dvojnici za vid, zvuk, pa i za miris, zato imamo par očiju, dva uha, ali i dve nozdrve. Naše nozdrve su odvojene pregradom, tačnije hrskavicom, što nam zapravo daje "dva nosa".

Većinu vremena jedna nozdrva propušta manje vazduha od druge, pri čemu se nazalni protok vazduha menja svakih nekoliko sati. Sporiji protok vazduha je uzrokovan oticanjem unutrašnjeg tkiva sa povećanim protokom krvi.

Mirišemo koristeći senzorne ćelije visoko u nosu, a nekim hemikalijama mirisa je potrebno više vremena od drugih da se vežu za ove receptore. Dakle, nozdrva sa malnjim protokom vazduha daje sporodelujućim mirisima više vremena za otkrivanje, zbog čega imamo veći opseg mirisa.

Znači, jedna nozdrva "natenane" obavlja svoju funkciju, dok je druga "marljiva".

U svakom trenutku, ako dišete kroz nos, jedna nozdrva dobija lavovski deo vazduha, dok mala količina prolazi kroz drugu. Ovo se naziva nazalni ciklus, odnosno proces naizmeničnog rada.

Ovo reguliše vaš autonomni nervni sistem, koji brine o telesnim funkcijama kao što su rad srca i varenje, prenosi vernonmorningstar.com

(Telegraf.rs)