Mlada kopriva: Pomaže u čišćenju krvi, bori se protiv anemije i svako jelo čini ukusnim
Osim što žari, može da bude i veoma blagotvorna za naš organizam
Kopriva je trajna zeljasta korovska biljka koja je veoma cenjena ne samo u narodnoj, već i u naučnoj medicini.
U pitanju je biljka iz porodice tzv. usnača, koja raste i do 150 centimetra visine. Listovi koji žare, zbog kojih se kopriva naziva i žarulja, smešteni su jedan nasuprot drugoga, duguljasto su jajasti, zašiljeni i blago nazubljeni kao testera.
Osim listova i ostatak biljke je "naoružan" dlačicama koje ispuštaju mravlju kiselinu koja u dodiru sa kožom žari, iskustvo koje smo svi makar jednom doživeli.
Kopriva je dvodomna biljka, što znači da muški i ženski žućkasto zeleni cvetovi rastu odvojeno na stabljikama. Cveta od jula do septembra, a potom prosipa vrlo sitno seme, toliko izdržljivo da je sposobno da klija i nakon 600 godina.
Ova biljka raste širom sveta, a gde je nađete u prirodi, videćete da raste u gustim skupinama. Voli polusenovite livade, zapuštene travnjake, ruralna staništa i poplavljena područja. Niče od nizina do planinskog područja.
U narodu je ponekad nazivaju i "urtica", što potiče od latinske reči urere, što znači pržiti ili žariti. Kako god da je nazvana, svakao je jedna od najsvestranijih biljaka.
Mladi izdanci i listovi koprive su jestivi, beru se na početku proleća kada još nisu u potpunosti razvili sastojak koji žari i veoma su bogati vitaminom C, karotinom i mineralima kao što su gvožđe, fosfor i kalcijum.
Može da se sprema kao povrće, na isti način kao što se recimo koristi spanać ili zelje, a veoma je pogodna i kao dodatak u domaćim čorbama.
Čaj od listova koprive smatra se veoma korisnim za izlučivanje mokraće kod ljudi koji boluju od reumatizma, gihta i problema s mokraćnom bešikom.
Veruje se da može i da pomaže u čišćenju krvi, zbog čega je omiljena u prolećnim kurama detoksikacije. Koren koprive može da bude veoma koristan kod problema sa prostatom i deluje kao blag diuretik.
Neki je čak koriste i kao brašno, jer njenim sušenjem i mlevenjem se dobiva brašnjavi prah koji je izuzetno bogat proteinom, kalcijumom i fosforom. Smatra se i da je veoma dobra za dijabetičare jer utiče pozitivno na nivo šećera u krvi.
Kopriva je kraljica među biljem u borbi protiv anemije, zbog izuzetno visokog sadržaja gvožđa.
Čest je dodatak i prirodnim šamponima jer veoma povoljno deluje na vlasište.
U industriji se koristi za pravljenje užadi, mreža, pa čak i grubih tkanina, a listovi su puni hlorofila zbog čega mogu da se koriste i za pigmentaciju hrane u zelenu boju, dok koren koprive odlično farba u žutu.
Koristi se i u baštovanstvu kao mera u borbi protiv agresivnih biljnih vaški koje napadaju biljke.
(Telegraf.rs)