"Zbog dugog kovida ležim skoro ceo dan": Ispovest žene koja 18 meseci živi kao biljka

Pre nego što će se zaraziti novim korona virusom bila je puna energije, a danas nije u stanju da sama ode do grada

Avril Donvling iz Korka jedna je od 230.500 ljudi u Irskoj koja živi sa dugim kovidom.

Kako kaže u ispovesti za "The Sun", već 18 meseci nema snage i prinuđena je da 90 odsto vremena provodi u krevetu.

Preporučujemo

Avril se zarazila novim korona virusom u decembru 2021. godine i probala je da se vrati na posao, uprkos tome što se i dalje oseća umorno. Međutim, ubrzo joj je postalo jasno da nije povratila vitanost i energiju kao drugi koji su takođe imali kovid-19.

- Bila sam oduševljena što sam skoro dve godine uspevala da izbegnem zarazu novim korona virusom, a onda sam se inficirala krajem 2021. godine - ispričala je Avril koja se krajem januara vratila na posao.

Ali, već nedelju dana kasnije shvatila je da više nema koncentracije i snage kao što je to bio slučaj pre nego što će dobiti kovid. Umor se pogoršavao, pa je tako posao u finansijskom sektoru najpre svela na 21 sat nedeljno, a onda i na svega 12.

- Bila sam sve umornija, ali sam želela da radim. Odlazak na posao bio je važan za moje mentalno zdravlje. Ali, već posle četvrtog sata rada oči bi mi se sklapale i bila bih nervozna čak i tokom desetominutne vožnje do kuće, jer sam bila preumorna - iskrena je Avril.

Prošle godine u novembru prestala je da odlazi na posao, ali je ubrzo dobila novu infekciju koja joj je, kaže, pogoršala postojeće simptome do te mere da se sada oseća mnogo gore nego pre godinu dana.

- Trenutno provodim 90 odsto vremena u krevetu. Ljudi ne razumeju šta znači imati dugi kovid. Imam taman toliko snage da se istuširam i da se vratim u krevet. Osećam bockanje u rukama kad držim ruke iznad glave da bih oprala kosu. Migrene teško podnosim, ne mogu da trpim ni zvukove, ni svetlost - navodi Avril.

Ipak, jedna njena rečenica je posebno zabrinjavajuća:

- Dugi kovid se igra sa vašim mozgom; ove nedelje imate jedan skup simptoma, a već naredne nedelje drugi.

Dugi kovid je, objašnjava Avril, izuzetno okrutan; iscrpljuje i ne dopušta da uživate u svakodnevnim stvarima.

- Volela bih da radim jednostavne stvari, poput odlaska u grad i razgledanja prodavnica. Znam da zvuči glupo, ali ja ni to ne mogu da uradim. Ne mogu, čak i ako me neko odveze do grada; jednostavno zaspim - deli Avril svoje bolne trenutke.

Jasno joj je da drugi ljudi nemaju previše razumevanja za njeno stanje:

- Potrebna je nova reč koja bi opisala ono što izaziva dugi kovid, jer umor nije reč koja objašnjava stanje u kom se nalazimo. Sve se menja, i fizički, i kognitivno, i emocionalno. To utiče i na međuljudske odnose, nemate snage da se vidite sa ljudima koje volite. Moji roditelji su u sedamdesetim godinama i uvek sam ja odlazila kod njih da se vidimo, a sada oni moraju da dođu kod mene - navodi Avril.

Ona dodaje da je veoma teško ostati pozitivan kad ste poslednjih godinu i po dana najveći deo života proveli u krevetu:

- Teško je pomisliti da ćete jednog dana normalno ustati i otići na posao, u bioskop… Ja to odavno nisam uradila. Najveći deo dana provodim u mraku, jer mi smeta svetlo. Smetaju mi i zvuci, pa ne mogu da gledam TV program. Jedino što mogu jeste da satima ležim u mraku zatvorenih očiju.

Ova mlada žena je svojevremeno dobijala podršku od zaposlenih u bolnici Mersi, ali nije sigurna do kad će osoblje nastaviti da pruža usluge onima koji pate od dugog kovida.

- Niko ne zna da li će vam biti bolje ili neće. Javljaju mi se simptomi koje ranije nisam imala. Taman jedan simptom prođe, a onda se javi neki novi - komentariše Avril.

Ono što je, međutim, posebno boli i zabrinjava je nezainteresovanost države za osobe koje, poput nje, imaju dugi kovid, a koje su od početka pandemije bile “u crvenoj zoni” i spašavale tuđe živote:

- Ima mnogo zdravstvenih radnika koji su dobili dugi kovid. Oni su napušteni i zaboravljeni, a to je veoma tužno.

(Telegraf.rs)