Nakon povrede kičme rekli su mu da će ostati paralizovan: Pobedio je i sebe i prognoze

Ali posle skoro četiri godine oporavka, Majk je srušio nekoliko fizičkih barijera da bi mogao makar malo da hoda, stekao je licencu ličnog trenera i "postao sposobniji nego ikad", kako sam kaže

Personalni trener otkrio je kako je preokrenuo svoj život nakon što su mu lekari rekli da više nikada neće hodati.

Majk Njuman (30) iz Hempšira je pao sa svog vozila tokom treninga motokrosa, usled čega je slomio L3 pršljen. Takođe, ostao je sa probušenim plućima i frakturom repne kosti i karlice, u junu 2019.

Preporučujemo

Majk je hitno prebačen u bolnicu helikopterom i proveo je skoro šest meseci pokušavajući da se oporavi od povreda, nakon što su mu lekari rekli da možda više nikada neće hodati.

Ali posle skoro četiri godine oporavka, Majk je srušio nekoliko fizičkih barijera da bi mogao makar malo da hoda, stekao je licencu ličnog trenera i "postao sposobniji nego ikad", kako sam kaže.

- Možda se nikad više ne vratim na 100 odsto, a i dalje će mi trebati invalidska kolica kada se previše naprežem, ali sam stigao tako daleko i tako sam ponosan - kaže za "Daily Mail".

Objasnio je i kako je došlo do nezgode.

- Bio sam na stazi za motokros kada je moj motor udario u kamen i papučica gasa je samo piknula. Pao sam i sleteo sam na leđa kada sam osetio da je eksplodiralo ispod mene. Pokušao sam da ustanem, ali nisam mogao da se pomerim. Odvezli su me vazdušnim transportom u bolnicu i umetnuli su mi metalne šipke u leđa da mi pomognu zbog preloma. Budući da su mi nervi bili povrđeni, nisam osećao noge uopšte, a to je jako uticalo na moja creva, pa sam morao da koristim kateter neko vreme. Nisam ih uopšte osećao, a kada se osećaj vratio, bile su neverovatno slabe, skoro beživotne. Morao sam da ostanem u bolnici oko pet i po meseci, dok sam čekao da odem u centar za rehabilitaciju kičme, jer nisam mogao da se vratim kući jer nije bio dostupan.

Nakon što je otpušten, Majk je sebi postavio zadatak da ponovo stane na noge i ponovo nauči da hoda.

Dok je učio da hoda ponovo, Majk je koristio invalidska kolica.

- Prvo sam imao fizioterapiju da mi pomogne da vratim snagu u noge, ali sa kovidom 19 koji je izazvao potpunu blokadu u martu 2020, to je na kraju prestalo prilično naglo. Proveo sam izolaciju šetajući po svojoj kući sa ramom za stajanje, štakama i invalidskim kolicima. Korišćenje ramova je bilo zaista čudno iskustvo jer nisam osećao osećaj u nogama već neko vreme, tako da sam nekako morao da vučem stopala i noge i oslanjam se na snagu svog gornjeg dela tela. Jedan od mojih najvećih ciljeva je bio da ponovo mogu da koristim kupatilo, i bilo je takvo dostignuće da samostalno koristim toalet umesto da koristim kateter. Kada su ograničenja bila malo ukinuta, naterao sam se da odem u teretanu da vežbam i ojačam noge koje su postale super slabe. Kroz trening i guranje sebe da hodam, osećaj je počeo da mi se vraća u noge, što je bilo ludo, i otkrio sam da mogu da stojim i hodam u kratkom vremenskom periodu. Iako se osećaj vratio na jednu nogu mnogo pre druge, tako da sam na kraju prilično izgubio ravnotežu i okliznuo se.

Kada se osetio dovoljno jakim, Majk je odlučio da trenira za svoju licencu za ličnog trenera i bio je prvi koji je završio kurs u invalidskim kolicima. Sada se nada da će iskoristiti svoje iskustvo paralize kako bi pomogao u obuci drugih ljudi u sličnoj situaciji kako bi im dao novu nadu koja im je potrebna da ponovo stanu na noge.

- Kada sam bio na rehabilitaciji kičme, svi na odeljenju su imali izuzetno težak period jer je svaki bio pogođen nekom vrstom paralize. Bio je momak sa kojim sam ćaskao na odeljenju, koji je upravo bio na tački da odustane, nikada nije mislio da će ponovo prohodati. Odlučio sam da se sprijateljim sa njim i da ga povučem sa sobom u teretanu svaki put kada bih otišao i rekao mu da će stići tamo. Nedavno mi je poslao snimak sebe kako hoda gore-dole stepenicama po prvi put posle nekoliko godina, i to mi je dalo inspiraciju koja mi je bila potrebna da pokušam da pomognem drugima.

Majk zahvaljuje svojim prijateljima i porodici što su mu pomogli u rehabilitaciji nakon nesreće i voli koliko su ga inspirisali da nastavi.

- Moja partnerka, Ema-Džejn (29) zaista me je izbacila iz zone komfora i uvek me izazivala da pređem ono što sam mislio da su moje granice. Nedavno sam prvi put plesao sa njom, što je bilo neverovatno.

(Telegraf.rs)