Da li je ovaj poremećaj uzrok jednog od najtužnijih prizora u Beogradu?

Da li znate šta je hording?

Pre nekoliko dana društvene mreže i domaće medije preplavio je video-snimak koji je rastužio i zgranuo mnoge. U centru Beograda zabeležen je prizor kako smeće izvire kroz prozore jednog stana u blizini Vukovog spomenika.

Preporučujemo

Na video-snimku se jasno vidi da je stan pretrpan smećem i raznim predmetima, te je ovaj prizor mnoge naveo da pomisle da osoba ili osobe koje su gomilaju stvari u ovom stanu imaju hording.

Šta je hording?

Verujemo da ste kao mali skupljali salvete, sličice, stikere ili figurice omiljenih crtanih junaka. Skupljanje u tom dobu predstavlja jedan vid zabave, ali u odraslom dobu gomilanje stvari koje imaju malu ili nikakvu novčanu vrednost može da preraste u problem.

Taj problem se zapravo zove hording.

Patološko sakupljanje, poznato i kao silogomanija ili hording predstavlja mentalni poremećaj koji se odlikuje kompulzivnim sakupljanjem stvari. Svetska zdravstvena organizacija ovaj poremećaj opisuje kao "akumulaciju", odnosno gomilanje stvari bez obzira na njihovu stvarnu vrednost.

Osobe se uglavnom emotivno vezuju za stvari koje gomilanje, te pri bacanju istih mogu da dožive uznemirenost, piše "Mayoclinic".

U nekim slučajevima, gomilanje možda neće imati mnogo uticaja na život osobe, dok u drugim slučajevima može ozbiljno da utiče na svakodnevno funkcionisanje. Ljudi sa poremećajem gomilanja možda to ne vide kao problem, tako da može biti izazovno navesti ih da započnu lečenje.

Hording može da izloži osobu riziku jer prostor u kom žive ponekad postaje toliko zatrpan stvarima da uzrokuje povrede. Pored toga, nagomilane stvari mogu da povećaju i rizik od požara.

Simptomi hordinga su:

• gomilanje bezvrednih stvari
• nemogućnost da se oslobode viška stvari
• ekstremna vezanost za stvar 
• anksioznost zbog potrebe za više stvari 
• uznemirenost ako neko drugi dodiruje njihove stvari
• prostor u kom žive je neupotrebljiv

Kako se dijagnostikuje hording?

Ljudi sa poremećajem gomilanja retko sami traže pomoć. Zabrinuti prijatelji ili članovi porodice često se obraćaju stručnjaku kako bi pomogli voljenoj osobi sa ovim stanjem.

Ukoliko sumnjate da osoba iz vašeg okruženja ima ovaj poremećaj, kontaktirajte sa zdravstvenim radnikom ili stručnjakom za mentalno zdravlje ako gomilanje čini životnu situaciju nezdravom ili nesigurnom za vas ili nekoga koga poznajete.

Da bi se dijagnostikovao poremećaj gomilanja, stručnjak će osobu pitati o navikama sakupljanja i štednje, piše "Clevelandclinic".

(Telegraf.rs)