Simptomi retkog poremećaja nerava: Prešao sam iz čučnja sa 160 kilograma do pune paralize za samo par nedelja

Glumac i nekadašnji koledž atletirač Kodi Hajvli ostao je paralizovan nedeljama sa samo 26 godina, nakon što je razvio retki Gilen-Bareov sindrom

Kodi Hajvli, 26-godišnji glumac i pisac, samo što se preselio u Los Anđeles i započeo samostalni život, dok je kao bivši atletičar desetobojac na koledžu bio u "najboljoj formi u svom životu", za manje od godinu dana je ostao potpuno paralizovan. Nije mogao samostalno ni da diše bez respiratora, niti da guta, a medicinske sestre su mu pomagale čak i da trepne.

Ovaj mladić, naime, oboleo je od retke bolesti koja se zove Gilen-Bareov sindroma, zbog koje imuni sistem tela napada nerve. Bolest je toliko retka da pogađa svega nekoliko hiljada Amerikanaca godišnje, a njen uzrok nije u potpunosti poznat.

Preporučujemo

Klinika Mejo iznosi podatak da mnogi pacijenti razvijaju bolest nakon infekcije. Hajvli je za "Insider" rekao da je razvio Gilen-Barea nekoliko nedelja nakon što je bio pozitivan na kovid-19. Hajvli danas deli svoje iskustvo kako bi pomogao drugima sa ovim sindromom, a samo jedan od njegovih "TikTok" video-zapisa pregledan je četiri miliona puta.

- Lako je biti ljut što mi je oduzeta godina od mojih dvadesetih - rekao je Hajvli u jednom od svojih "TikTok" video-zapisa i dodao: - Ali podsećam sebe da budem zahvalan za ovaj život i putovanje na kojem sam bio, jer je to radost udisanje svakog udaha, koju ne bi trebalo da uzimamo zdravo za gotovo.

Kao i kod većine ljudi koji se zaraze Gilen-Bareom, njegovi simptomi počeli su (u januaru 2022.) kao peckanje i slabost u nogama, a pripisao ih je "preopterećenosti" nakon intenzivnih treninga u teretani. Ali njegovi simptomi su brzo napredovali: nedelju dana nakon što je iz čučnja podigao 160 kilograma, Hajvli je otkrio da ima problema sa obavljanjem jednostavnih stvari kao što je ustajanje nakon što sedne.

Takođe je utrnuo oko ramena, zbog čega nije mogao da podigne ruke i na kraju je izgubio svaki osećaj u stomaku. U februaru 2022. godine je poslovno otputovao iz LA-a u Tomasvil, mali grad u Džordžiji, gde su njegovi simptomi stalno napredovali. Tamo je video 3. i 4. februara dva odvojena lekara - jednog na hitnoj nezi, a drugog u hitnoj pomoći - zbog utrnulosti koja je napredovala, ali su obojica simptome pripisali herniji diska i rekli mu da poseti neurologa kada se vrati u LA.

- Iako su mi rekli da je to disk-hernija, nisam bio uveren - ističe Hajvli danas i dodaje: - To nije objašnjavalo zašto me peckaju ruke, zašto trnem oko leđa i stomaka.

Njegova majka, respiratorni terapeut, rekla mu je da ne gubi vreme i ne čeka, već da dođe u bolnicu blizu nje. Dva dana kasnije prijavio se u Veksner medicinski centar na Univerzitetu Ohajo, a u tom trenutku, već je jedva mogao da hoda i smešten je u invalidska kolica. Već 6. februara, dijagnostikovan mu je Gijen-Bareom i on je primljen na intenzivnu negu. U roku od nekoliko dana, paraliza je napredovala do tačke u kojoj nije mogao da obavlja osnovne funkcije. Lekari su mu stavili cev za hranjenje kroz nos i mehanički upumpali vazduh u pluća preko ventilatora.

Hajvli je ostao paralizovan na intenzivnoj nezi do 17. marta, a potom je morao ponovo da uči kako da hoda. Od tada se potpuno oporavio. No, danas se seća kako je bio pri svesti sve vreme koje je proveo na respiratoru, bolno iskustvo koje mu je samo blago bilo olakšano zahvaljujući lekovima koje je primao.

- Bio sam potpuno svestan, nisam bio u komi - seća se: - Bio sam zaključana u sopstvenom telu. Medicinske sestre su morale da pogađaju šta mi treba. Moje oči takođe nisu bile u funkciji i nisam mogao da trepnem, zbog čega su se inficirale. Razvio sam tešku upalu pluća, uzrokovanu aspiracijom hrane dok sam bio na respiratoru.

Ipak, kako sam kaže, nije sumnjao da će preživeti, čak i tokom najtežih dana na respiratoru. I njegovi lekari su optimistični da će se oporaviti, pošto se većina ljudi sa Gilen-Bareom barem delimično oporavi posle par meseci ili godina, posebno ako su prethodno bili mladi i zdravi. Ali mu je podrška porodice i prijatelja pomogla da ostane mentalno otporan dok je bio fizički nepokretan.

Uz pomoć imunosupresiva, Hajvli je ponovo počeo samostalno da diše u martu 2022. Potom je otišao na bolničku rehabilitaciju, gde je proveo 41 dan ponovo učeći kako da hoda i koristi ruke. Danas, godinu dana nakon paralize, igra mali fudbal i ide na snoubording. I dalje ide na fizikalnu terapiju zbog ravnoteže i na govornu terapiju, ali se nada da će povratiti potpunu funkciju lica kako bi mogao da se vrati glumi.

(Telegraf.rs)