Zašto su neandertalci izumrli a homo sapiensi preživeli: Koliko njihovih gena nosimo u sebi?

Vreme čitanja: oko 2 min.

Neandertalci, ljudi izraženo iskošenog čela, širokog nosa i izduženog trupa, ostaju najveća misterija evolucije čovečanstva

Rekonstrukcija neadertalke. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Bacon Cph/Morten Jacobsen/2004 Public Library of Science. This is an open-access article distributed under the terms of the Creative Commons Attribution License, which permits unrestricted use, distribution, and reproduction in any medium, provided the original author and source are credited/पाटलिपुत्र

Neandertalci su naseljavali planetu Zemlju više od 350 000 godina, duž Evrope i Azije, a zatim su odjednom, usled evolucionarnih promena, potpuno izumrli pre 40 000 godina. Ovaj fenomen desio se u sličnom vremenskom okviru kada su homo sapiensi prvi put emigrirali iz Afrike.

Tragovi njihovog postojanja nađeni su na površini od današnje Belgije pa sve do Mediterana i jugoistočne Azije.

Oni nisu bili jedina vrsta koja je izumrla, prethodili su im denisovci i florenski čovek.

Međutim, najviše podataka skupilo se za neandertalce, čak postoji nekoliko skoro celokupnih skeleta kao i razni fosili i ostali materijalni tragovi, dok za druge vrste čovek ne poseduje taj nivo znanja.

Razne teorije se međusobno takmiče kako bi došle do finalnog odgovora na pitanje:"Zašto su neandertalci izumrli u istom periodu kad se homo sapiens pojavio", a idu od klimatskih promena, agresije homo sapiensa, kompeticije u vezi izvora hrane, pa sve do toga da su nestali baš zato što su se mešali s našom vrstom.

Ono što je zanimljivo jeste činjenica da populacija u Evropi, kao i neka u Aziji, poseduje čak tri odsto njihovog DNK-a, dok populacija u Africi poseduje nula odsto, što ide u prilog dokazima da je ova vrsta imala bledu kožu i crvenkastobraon kosu.

Istraživači su probali da otkriju uslove u kojima su živeli i došli do zaključka da klima nije bila izvor problema, makar ne u Evropi, već nedostatak oruđa za rad i lov u odnosu na homo sapiense.

Prvi homo sapiensi koji su se naselili u Italiji imali su ornamente i strele koje čak ni poslednji u svojoj vrsti neandertalaca nisu, te su imali prednost.

Geoarheolog, profesorka Karolina Malol, rekla je za "Paleochar Project", kako hendikep arheologije leži u tome što je ljudski svet organski, stoga je teško pratiti DNK molekule.

Karolina, koja je svoju naučnu bazu napravila na Tenerifima u Španiji, kaže da je preambiciozno pokušavati da odgovorimo na pitanje uzroka nestanka.

- Da bismo mogli da kažemo zašto su neandertalci nestali, prvo moramo da odradimo druge korake; potrebno je saznati mnogo više o tome ko su oni bili i kako su živeli, a to još uvek ne znamo.

Zašto su naši "rođaci", vrsta koja je posedovala izrazito visok nivo inteligencije i anatomski veći mozak, koja je lovila, sakupljala biljke, pravila bisere od školjki, crtala simbole na zidovima, brinula o svojim potomcima i starijima i sahranjivala mrtve, vrsta toliko slična nama, ipak izumrla a mi preživeli i napredovali?

Da li je "zakon jačeg" odigrao svoje?

Video: Posetioci Narodnog muzeja mogu videti kako je izgledao praistorijski čovek iz Lepenskog Vira

(Telegraf.rs)