Da li je za uspeh potrebno da ustajete rano? Može li "sova" da postane "ševa"

Koliko ste uspešni ili produktivni daleko je više povezano sa načinom na koji brinete o svom fizičkom i mentalnom zdravlju, nego u koje vreme svakog dana ustajete

Godinama u nazad slušamo glasine o ekstremnim jutarnjim rutinama koje plasiraju poznati i uspešni ljudi iz kojih se stiče utisak da je rano ustajanje brz i garantovan put do uspeha. 

Međutim, kako piše Chegg Life, ne postoje validni dokazi koji vezuju uspeh i rano buđenje. Osim što ima jednu neospornu prednost jer vam pruža više vremena da završite sve obaveze u toku dana.

Preporučujemo

Obavljanje obaveza stvara osećaj dostignuća zbog čega mozak luči hormon dopamin. Pod tim naletom, samim tim, započinjete dan sa osećajem uspeha i svrhe, što pokreće vaš mozak da želi da završi još više zadataka i bude produktivan kako bi održao taj osećaj. Stoga studije pokazuju da oni koji rano ustaju imaju manji rizik od depresije.

Međutim, da li je postizanje tog osećaja nešto što možete... da kontrolišete?

Možete li čovek da nauči da se budite ranije?

Pa, to zavisi. Neki ljudi su ujutru biološki budniji, dok drugi doživljavaju tu energiju uveče. Možete da pokušate da se prilagodite, ali samo oko 50 odsto ljudi je u stanju da promeni svoj biološki sat. Druga polovina čovečanstva, međutim, može samo da propustite svoje najbudnije i najproduktivnije sate u pokušaju da se prilagodi jutarnjoj rutini, i umesto zadovoljstva da oseti loše raspoloženje i nemogućnost da se skoncentriše tokom dana.

Ako ste  među onima koji su u stanju da promene svoju rutinu, postoji nekoliko načina da se "prevarite" i postanete ranoranilac. Pre svega, odmah po ustajanju podignite roletne ili izađite napolje u šetnju da upijete sunčeve zrake. Ili radite nešto zbog čega se osećate dobro čim se probudite. Vežbajte, beležite snove, slušajte muziku... sve može da vam pomogne da formirate pozitivne asocijacije na buđenje.

A ono što je najbitnije - pratite doslednu rutinu spavanja, jer ako ležete i budite se svakog dana u isto vreme, to ponekad može da bude dovoljno da resetujete svoj telesni sat. 

Poslednja stvar kojoj uvek možete da pribegnete je, naravno, kofein. Ovo je pre "štaka" nego dugoročno rešenje, ali može da vam pomogne da prebrodite jutra kada se prvi put upustite u menjanje svog rasporeda.

Da li svi trebamo da se budimo ranije?

Odgovor je - ne! Koliko god da rano ustajanje zvuči sjajno i koliko god izvršnih direktora čujete da praktikuju rutinu ustajanja u pet ujutro - biti ranoranilac nije za svakoga. Naučnici su dokazali da na to da li ste "ševa" ili "noćna sova" utiče genetika i da ima daleko više veze sa vašim cirkadijalnim ritmom nego sa vašim načinom života.

To, ukratko, znači da - ako je vaše telo prirodno podešeno ka kasnijem buđenju - to što se silite da ustanete rano ne znači da ćete biti i produktivniji u toku dana. Samo ćete proizvesti lošiji kvalitet rada i osećati se užasno zbog toga. Zapravo, veća je verovatnoća da će vas praćenje prirodnog cirkadijalnog ritma dovesti do uspeha u karijeri pre nego da se pridržavate za vas neprirodne rutine.

Može li prerano ustajanje da bude opasno?

Ako vam rano ustajanje nije prirodno ili se ne uklapa u vaš raspored, onda ono može čak i da našteti i vašem zdravlju i vašem poslu. Ako niste naspavani jer ustajete ranije, očigledno je da ćete se osećati umorno ceo dan. To će vas učiniti manje produktivnim, negativno uticati na kvalitet vašeg rada i otežati vam zadržavanje informacija.

To takođe može da utiču na vaše fizičko i mentalno zdravlje, a ljudi koji ne spavaju dovoljno su često izloženi većem riziku od razvoja zdravstvenih problema poput visokog krvnog pritiska ili dijabetesa, razdražljivi su, lošeg raspoloženja i pate od anksioznosti.

Tako da, ako nemate pravu genetiku, zapravo ne radite ništa osim što sebe lišavate sna, što može da izazove neke veoma stvarne probleme. Jedno je sigurno, najbolje funkcionišete kada ste odmorni i budni.

(Telegraf.rs)