Gljivične infekcije postaju sve češće: Zašto ne postoji vakcina?

Iako naučnici nisu zabrinuti da će gljivična infekcija uništiti čovečanstvo, broj i intezitet infekcija od glivica su svakako razlog za zabrinutost.

Gljivične infekcije postaju sve češće ali za razliku od bolesti koje su uzrokovane bakterijama ili virusima, ne postoji vakcina koja može da nas zaštiti od njih.

Iako naučnici nisu zabrinuti da će gljivična infekcija uništiti čovečanstvo, broj i intezitet infekcija od gljivica su svakako razlog za zabrinutost.

Preporučujemo

Gljivice izazivaju širok spektar bolesti kod ljudi, od iritirajućih atletskih stopala do infekcija krvotoka opasnih po život. U SAD, prema navodima NBCNews.com, gljivične infekcije su odgovorne za više od 75.000 hospitalizacija i skoro devet miliona ambulantnih poseta svake godine. U 2021. godini od gljivičnih bolesti umrlo je oko 7.200 ljudi, s tim što Centar za kontrolu zaraznih bolesti smatra da su ove brojke verovatno potcenjene.

Jedna vrsta gljivice, Candida auris, može da bude otporna na sve lekove koji se koriste za lečenje, a posebno je opasna za hospitalizovane pacijente i pacijente u staračkim domovima. Ona je prvi put identifikovana u Japanu 2009. godine i od tada je pronađena u preko 30 zemalja.

Klimatske promene takođe prete stvaranje sve više gljivica koje izazivaju infekcije: gljivice koje izazivaju groznicu uspevaju u na vrućem, suvom tlu, dok gljivice koje izazivaju bolesti kao što je histoplazmoza - preferiraju visoku vlažnost. Pa, ipak, uprkos rastućoj pretnji, trenutno ne postoje licencirane vakcine za sprečavanje gljivičnih infekcija.

Imunolog i stručnjak za vakcine sa Univerziteta Džordžije smatra da vakcina ima potencijal da napreduje i zaštiti veliki deo pojedinaca i da bi krajnji cilj trebalo da bude razvijanje jedinstvene vakcina koja će štiti od svih gljivičnih infekcija.

- Ali "pan-gljivičnu" vakcinu je neverovatno izazovno napraviti. To je zato što, za razliku od kovid vakcina, koje ciljaju na jedan patogen - virus SARS-CoV-2 - gljivična vakcina bi idealno štitila od širokog spektra postojećih gljivica, od kojih je svaka biološki drugačija od sledeće - istakla je Norisova koja je sa svojim timom odlučila da se za sada fokusiraju na tri gljivice odgovorne za većinu smrtonosnih infekcija u SAD: - To su Aspergillus, uobičajena buđ koja može da izazove infekciju u plućima i sinusima koja se kasnije može proširiti na druge delove tela; Candida, posebno Candida auris, vrsta kvasca koja može da izazove ozbiljne infekcije krvi, posebno kod ljudi u zdravstvenim ustanovama; i Pneumocistis, koja može da izazove upalu pluća.

U pretkliničkim ispitivanjima, pokazalo se da eksperimentalna vakcina koju su razvili Norisova i njen tim stvara antifungalna antitela kod životinja, uključujući rezus makakije. Uz finansijsku podršku, istraživači bi mogli da započnu i završe ispitivanja vakcine na ljudima u narednih pet godina.

Za sada iako stotine vrsta gljivica mogu da izazovu razne bolest kod ljudi, od kojih su najčešće one poput infekcija kože i noktiju, ili gljivične infekcije vagine, ili atletsko stopalo - sve one nisu opasne po život. Ali, kako svest o uticaju klimatskih promena na gljivične infekcije raste, tako bi mogla da raste i finansijska podrška i vakcina protiv gljivica bi mogla da se razvije ranije.

U međuvremenu, prošlog oktobra, Svetska zdravstvena organizacija objavila je svoju prvu listu gljivica koje predstavljaju najveću pretnju po javno zdravlje, pozivajući na dodatna istraživanja još 19 gljivičnih bolesti.

(Telegraf.rs)