Da li se šuga može dobiti isprobavanjem odeće u buticima? Odgovor stručnjaka će vas zabrinuti

Ukoliko osoba koja je zaražena šugarcem isproba veš, kupaći kostim, majicu, košulju ili pantalone, a onda ubrzo posle nje neko drugi obuče tu garderobu koja ide direktno na kožu, postoji rizik da oboli od šuge

Šuga, zarazna bolest koja iziskuje višednevnu izolaciju i korišćenje preparata koji ubijaju parazita zavučenog ispod kože, ne prenosi se samo direktnim kontaktom.

Kako za Telegraf.rs kaže specijalista za kožne i polne bolesti dr Dimitrije Karabahčiev, rizik od zaraze šugom postoji i prilikom nošenja tuđe odeće, kao i prilikom isprobavanja garderobe u buticima i tržnim centrima.

Preporučujemo

- Osoba kojoj je dijagnostikovana šuga trebalo bi da svu garderobu, kao i posteljinu i peškire koje je koristila u vreme lečenja opere u mašini na 95 stepeni, odnosno odnese na hemijsko čišćenje - kaže dr Karabahčiev za Telegraf.rs

- Ukoliko neke stvari ne mogu da budu oprane na tako visokoj temperaturi u mašini ili neće dobro podneti hemijsko čišćenje, trebalo bi ih barem na četiri dana izneti iz kuće i držati u tamnim vrećama.

Naš sagovornik ističe da nije poznato koliko vremena šugarac, parazit koji izaziva šugu, može opstati na garderobi. Ali, ukoliko osoba koja je zaražena isproba veš, kupaći kostim, majicu, košulju ili pantalone, a onda ubrzo posle nje neko drugi obuče tu garderobu koja ide direktno na kožu, postoji rizik da oboli od šuge.

Šugu izaziva parazit Sarcoptes scabiei hominis. Kako objašnjava dr Karabahčiev, od infestacije do pojave prvih simptoma može da prođe od četiri do šest nedelja. Za to vreme zaražena osoba nema nikakve tegobe, pa lako može da prenese bolest drugim osobama sa kojima je u bliskom kontaktu ili sa njima deli garderobu.

Simptomi

Svrab koji postaje intenzivan tokom noći i kad se osoba utopljava, odnosno tušira toplom vodom je prvi simptom zaraze šugarcem.

- Uz svrab, javljaju se i skabiozna ospa i skabiozni kanalići na koži - objašnjava dr Karabahčiev.

Prema njegovim rečima, promene se najčešće javljaju između prstiju, na ručnim zglobovima, pazusima i bradavicama, a kod muškaraca i na genitalijama. Kod dece su promene mguće i na tabanima i dlanovima.

Kako se postavlja dijagnoza?

Sagovornik Telegrafa navodi da se dijagnoza šuge postavlja kliničkim pregledom:

- Dermatolog će pažljivo pregledati pacijenta dermoskopom i mikroskopom. Takođe, od velikog značaja je i anamneza, jer ako je noćni svrab prisutan kod više članova porodice to će dermatologu olakšati put ka postavljanju dijagnoze.

Lečenje

Bez obzira na to da li svi članovi porodice imaju šugu ili je od ove zarazne bolesti oboleo samo jedan član, svi će biti uključeni u proces lečenja.

- I oboleli član porodice i oni kod kojih šuga nije dijagnostikovana trebalo bi da u isto vreme započnu i završe proces lečenja. Takođe, dok lečenje traje, trebalo bi da budu u izolaciji, kako se bolest ne bi širila - navodi dermatolog.

Terapija podrazumeva upotrebu lokalnih preparata u trajanju od sedam do 10 dana. Pored sumpora i benzil benzoata, koristi se i permetrin koji je komforniji, jer se maže prvog i sedmog dana.

- S druge strane, korišćenje sumpornih krema podrazumeva mazanje koje traje od sedam do 10 dana - objašnjava dr Karabahčiev.

Ponovna zaraza šugarcem

Osoba koja je jednom imala šugu može da se razboli od ove zarazne bolesti više puta u životu. Razlika je u tome što će prilikom ponovog susreta sa parazitom brže reagovati pojavom svraba, jer je već stvorena alergijska reakcija na izazivača bolesti.

Lečenje se uvek sprovodi na isti način - korišćenjem specijalizovanih preparata i izolacijom, kao i tretiranjem garderobe, peškira i posteljine.

(Telegraf.rs)