Ključna razlika između malih i ovčijih boginja: Dete treba vakcinisati i ako je bilo u kontaktu sa morbilima

Ovčije boginje (varičele) i male (morbile) razlikuju se po svom kliničkom toku, a najviše po izgledu ospe, objasnio je za Telegraf.rs prof. dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodne

Srbija se od januara opet suočila sa malim boginjama, zbog čega je u Smederevu proglašena epidemija, jer su u tom gradu morbile potvrđene kod 24 osobe, pretežno beba do dve godine. S obzirom na nizak obuhvat vakcinacije kombinovanom MMR vakcinom, protiv malih boginja, zauški i rubele, morbile prete celoj zemlji, a s obzirom na to da je i sezona drugih boginja - pre svega ovčijih, roditelji se često pitaju kako da ih razlikuju.

Profesor dr Vladimir Petrović, epidemiolog i direktor Instituta za javno zdravlje Vojvodine objasnio je za Telegraf.rs da se ovčije boginje (varičele) i male (morbile) razlikuju po svom kliničkom toku.

Preporučujemo

- A, najviše se razlikuju po izgledu ospe - kaže prof. dr Petrović, a zatim objašnjava:

- Kod malih boginja ospa je makulopapulozna odnosno sitno brašnasta. Traje neko vreme, pa nestane. Kod varičele (ovčije boginje) ospa je vezikularna odnosno prisutni su mali mehurići ispunjeni tečnošću. Oni su prisutni nekoliko dana, potom pucaju, i nakon toga se pretvaraju u male kraste. Pri tome, ospa kod varicele ide u nekoliko talasa, na svakih trido pet dana.

S obzirom na to da su morbile već dijagnostikovane u ovoj sezoni u Srbiji, roditelji se pitaju i koliko je sada pametno vakcinisati decu MMR vakcinom. Profesor kaže da to treba da urade čak i oni koji su bili u kontaktu sa osobom kod koje su male boginje potvrđene, ali u određenom roku.

- Nevakcinisanu decu treba odmah vakcinisati. U uslovima pojave malih boginja, čak i kod onih koji su bili u kontaktu sa osobom kod koje je bolest laboratorijski potvđena, vakcinacija MMR vakcinom se može i treba da se sprovede u prva tri dana nakon kontakta.

Varičela je visoko kontagiozna bolest, pripada osipnim groznicama. Bolest je obično blaga i samoograničavajuća, kod imunokompromitovanih osoba bolest može imati i nepovoljan ishod. Izazivač bolesti je virus varičele, koji je patogen samo za čoveka, pojašnjeno je na satu Gradskog zavoda za javno zdravlje. Rezervoar bolesti je bolestan čovek. Virus se nalazi u sekretima i ekstretima respiratornog trakta i u sadržaju vezikula.

Virus je osetljiv u spoljašnjoj sredini i brzo ga inaktivišu visoka tempertaura, ultravioletni zraci i dezinfekciona sredstva. Infekcija se prenosi respiratornim putem kapljicama nazofaringelnog sekreta, i kontaktom sa obolelim koji ima prisutne vezikule.

Inkubacija načešće traje od 14 do 16 dana, a zaraznost počinje dan-dva pre pojave ospe i traje oko pet dana od pojave prvih vezikula. Nakon preležane bolesti imunitet je solidan i doživotan. Uspešna prevencija jedino se postiže dobijanjem vakcine protiv ove bolesti.

Sa druge strane, male boginje su jedna od najzaraznijih virusnih infekcija.

Prenose direktnim kontaktom sa obolelom osobom -  putem poljupca, rukovanjem,  putem vazduha respiratornim kapljicama koje emituje obolela osoba kašljanjem i kijanjem i retko indirektnim putem preko sveže kontaminiranih predmeta.

Posle inkubacije, od momenta ulaska virusa u organizam do manifestacije oboljenja, odnosno pojave tegoba, od 7 do 18 dana, dolazi do pojave povišene telesne temperature, sekrecije iz nosa, kašlja i konjunktivitisa - vodnjikave, crvene oči, otečeni kapci. Ovi simptomi traju od dva do četiri dana, nakon čega dolazi do skoka telesne temperature i više od 40 stepeni, i pojave makulopapulozne ospe prvo na licu, iza ušiju i na vratu, koja se zatim širi na trup i ekstremitete.

Obolela osoba je zarazna poslednjeg dana inkubacije, kada je još uvek bez tegoba, četiri dana pre izbijanja ospe i četiri dana nakon izbijanja ospe.

Komplikacije su češće kod dece mlađe od pet godina i odraslih osoba starijih od 20 godina. To su zapaljenje pluća (pneumonija), zapaljenje srednjeg uha, dijareja, zapaljenje mozga i gubitak vida. Zapaljenje pluća se javlja kod svake 20. obolele osobe i oko 60 odsto slučajeva smtnih ishoda nastaje upravo zbog ove komplikacije.

Svaki hiljaditi bolesnik dobija zapaljenje mozga, dok na 1000 obolelih sa navedenom komplikacijom dolazi do smrtnog ishoda.

(Telegraf.rs)