Tvrdi da je otkrio pravilan redosled konzumiranja hrane koji čuva naše zdravlje
Dva njegova klipa prikupila su pet miliona pregleda nakon što je uporedio nivo šećera u krvi jedući istu hranu različitim redosledom
Početak nove godine idelano je vreme da sredite svoje navike u ishrani.
Jedan korisnik sa Tik Toka koji ima u porodici istoriju dijabetesa tipa 2 postao je popularan kada je pokazao kako jedenje hrane određenim redosledom može da spreči skokove šećera u krvi, piše "Nypost".
Džastin objavljuje video snimke u kojima jede različite namirnice i koristi svoj monitor glukoze da bi utvrdio kako određena hrana utiče na nivo šećera u krvi.
Dva njegova klipa prikupila su pet miliona pregleda nakon što je uporedio nivo šećera u krvi jedući istu hranu različitim redosledom.
U prvom video klipu pravi redosled jedenja je sledeći: povrće bogato vlaknima, masti i proteini, skrob i šećeri. On kaže kako će vlakna, masti i proteini pomoći u usporavanju varenja ugljenih hidrata.
Ovakav redosled može smanjiti skok šećera u krvi za čak 75 odsto, pozivajući se na studiju iz 2015. koja je objavljena u časopisu "Diabetes Care“.
Da bi testirao ovu metodu dva dana zaredom je jeo potpuno isti obrok od brokolija, avokada, tunjevine i prinča, prvo obrnutim. a zatim pravilnim redosledom.
Prvi video prikazuje Džastina kako jede svoj obrok „unazad“ počevši od prinča pre nego što pređe na tunjevinu, zatim avokado i završi sa brokolijem. Nakon nekoliko sati pokazao je da mu je nivo šećera u krvi narastao za 33 miligrama što je rekao da nije loše, ali da bi moglo da bude bolje.
Sledećeg dana jeo je isti obrok, ali pravim redosledom, počevši od brokolija pre nego što je krenuo sa avokadom, tunjevinom i na kraju s pirinčem.
Nakon ovog redosleda konzumiranja hrane monitor mu je pokazao da mu je šećer u krvi skočio za samo 14 miligrama.
- Za mene ova metoda unošenja hrane funkcioniše i ovako mogu da kontrolišem šećer u krvi – kazao je on.
Praćenje šećera u krvi je najvažniji i najefikasniji način na koji ljudi sa dijabetesom tipa 1 ili 2 mogu da upravljaju svojim zdravljem i izbegnu komplikacije kao što su srčani udar, moždani udar, bolest bubrega, gubitak vida, navode iz Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
(Telegraf.rs)