Hodanje od 6.000 koraka dnevno može da smanji rizik od srčanih bolesti

Metaanaliza, koja je uključivala skoro 50.000 učesnika, otkrila je da je hodanje između 6.000 i 8.000 koraka dnevno povezano sa manjim rizikom od smrti

Za mnoge je hodanje postala aktivnost broj jedan zahvaljujući brojnim dokazanim zdravstvenim prednostima.

Studije su pokazale da ovakav oblik vežbanja može da uspori starenje, poboljša funkciju mozga i smanji rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Preporučujemo

Međutim, prema novoj studiji objavljenoj u "Circulation", broj koraka koji napravite diktira koliko zaista imate koristi od vaše svakodnevne šetnje. Posebno kada je u pitanju srce.

Istraživači sa Univerziteta Masačusets Amherst želeli su da pronađu vezu između broja dnevnih koraka i kardiovaskularnih bolesti. U svom istraživanju otkrili su da su starije osobe koje su hodale između 6.000 i 9.000 koraka dnevno imale od 40 do 50 odsto manje šanse za neki kardiovaskularni rizik, poput srčanog ili moždanog udara, u poređenju sa učesnicima koji su hodali svega 2.000 koraka dnevno.

Autori studije nisu pronašli vezu između dnevnih koraka i kardiovaskularnog rizika kod mlađih odraslih osoba. Ovo je verovatno zato što kardiovaskularne bolesti dolaze sa godinama i obično se ne javljaju dok ne ostarite.

Istraživači su na kraju sproveli i metaanalizu osam studija, koje su uključivale više od 20.000 ljudi.

- Otkrili smo da je kod odraslih starijih od 60 godina bio upadljivo manji rizik od kardiovaskularnih događaja ili bolesti tokom prosečnog praćenja od šest godina. Kada se akumulira više koraka dnevno, utvđen je progresivno manji rizik - zaključuje Amanda Paluč, docent kineziologije na Fakultetu za javno zdravlje i zdravstvene nauke.

To ohrabruje starije odrasle osobe koje svakodnevno hodaju manje od 6.000 koraka da pokušaju da povećaju taj broj.

- Ljudi koji su najmanje aktivni imaju najviše šanse da dobiju srčani udar. Za one koji prave 2.000 ili 3.000 koraka dnevno, malo veći broj koraka  može da znači mnogo bolje zdravlje srca. A ako ste na 6.000 koraka, doći do 7.000, a zatim i na 8.000 je takođe korisno. To je malo i postepeno poboljšanje - ističe stručnjak.

Ovi rezultati su nastavak prethodne studije koju je Palučeva sprovela sa svojim timom ranije ove godine. Oni su tada osporili unapred zamišljenu ideju da je hodanje od 10.000 koraka dnevno neophodno za dugovečnost, prenosi "Marta Stewart". 

(Telegraf.rs)