Parovi u Srbiji sve kasnije planiraju proširenje porodice, na bebu čekaju po 5 godina
Rezultati ankete o lečenju neplodnosti koje je sprovelo Udruženje “Šanska za roditeljstvo”
Tek posle 35. godine života parovi u Srbiji počinju da razmišljaju o deci i proširenju porodice, a veliki broj parova čeka dete duže od pet godina.
Ovo je deo rezultata ankete koja je u okviru Nedelje (ne)plodnosti sprovedena na inicijativu i u organizaciji Udruženja “Šansa za roditeljstvo”. Anketom pod nazivom „Da li pričamo o neplodnosti?“ obuhvaćena su brojna pitanja o procedurama vantelesne oplodnje (VTO) u Srbiji, kvalitetu usluge, kao i poteškoćama koje mogu da budu prepreka na putu ka dobijanju potomstva.
U anketi koja je urađena online učestvovalo je 569 osoba, što je, smatraju iz Udruženja “Šansa za roditeljstvo” dovoljan uzorak za formiranje mišljenja koje će ovom udruženju poslužiti kao tema za buduće projekte i angažovanja.
Zabrinjavajuć je, navode u “Šansi za roditeljstvo”, deo o kvalitetu lečenja neplodnosti postupcima biomedicinski potpomognute oplodnje.
U postupcima se dobija manji broj embriona, pokazali su rezultati ankete. Od 445 postupaka vantelesne oplodnje dobijeno je 2.100 jajnih ćelija, što je 4,7 ćelija po postupku, ali ukupno svega 1.393 embriona, što nažalost znači dva i po embriona po postupku.
- Takođe, zabrinjavajuća je činjenica da je najveći broj anketiranih starosti od 35 do 40 godina, što govori da tek nakon 35. godine zaista počinjemo da razmišljamo o deci i proširenju porodice", navode u “Šansi za roditeljstvo”.
Ono što je, smatraju, posebno zabrinjavajuće je da je 92 odsto anketiranih starosti od 30 do 50 godina, a to odmah uzrokuje mišljenje da se pre 30. godine samo u retkim slučajevima planiraju deca. Samo šest odsto svih učesnika ima između 25 i 30 godina.
Kad je reč o podršci onima koji leče neplodnost, većina anketiranih, tačnije oko 80 odsto njih, razgovara sa partnerom o svom problemu. U isto vreme, poražava statistika koja pokazuje da svega 28 odsto anketiranih razgovara o ovom problemu i sa roditeljima, a još manje od toga sa bratom ili sestrom. Više od 57 odsto ljudi razgovara i sa drugim ljudima koji imaju isti ili sličan problem.
- Ovi odgovori nas nisu iznenadili, zapravo su očekivani - kaže Marijana Arizanović iz Udruženja “Šansa za roditeljstvo”.
- Kao neko ko je u stalnoj komunikaciji sa osobama koje leče neplodnost, svesni smo činjenice da psihološka podrška nedostaje u proceduri vantelesne oplodnje i lečenja neplodnosti, kao i da se ljudi osećaju stigmatizovano, svakodnevno susreću sa predrasudama i barijerama. Odgovor koji nismo očekivali je o broju dobijenih embriona iz stimulisanih postupaka VTO, ali to je svakako tema koja iziskuje naše dalje i detaljnije istraživanje u nekom narednom periodu.
Iz Udruženja su podelili i poruke koje su učesnici ankete pisali na temu onoga što ih ometa u toku lečenja neplodnosti. Oni koji se bore za potomostvo najčešće se žale na nerazumevanje okoline i neadekvatnu komunikaciju sa medicinskim osobljem.
“Smeta mi nerazumevanje okoline, i to što se ponekad na klinikama osećam bespomoćno, jer ne dobijam dovoljno informacija”, napisala je jedna od anketiranih.
“Najčešće su to bili komentari nebitnih ljudi o tome šta više čekamo. A kad je VTO uspela, umesto da se raduju sa nama, govorili su nam da kad nismo na vreme, moramo sad da ljuljamo bebu”, prokomentarisala je druga.
Jedna od anketiranih navela je gubitak posla zbog odlazaka na postupke VTO, ubeđivanje doktora da je premlada da bi išla na VTO, nedostatak osnovnih medicinskih sredstava u bolnici gde je prikupljala nalaze za VTO, zbog čega je bila prinuđena da radi privatno bez mogućnosti refundiranja troškova.
Ipak, reč koja se najčešće ponavlja u odgovorima učesnika ankete "Da li pričamo o neplodnosti" je nerazumevanje.
“Nerazumevanje, ismevanje okoline zbog neplodnosti, sažaljenje, potcenjivanje kao da ne vredimo ni suprug ni ja zato što nemamo decu i za okolinu bukvalno nemamo prava da živimo i uživamo u životu. I uglavnom mene krive za neplodnost, onda davanje saveta, neki kažu da se razvedemo, dok drugi govore opustite se...”, podelila je svoje iskustvo jedna od anketiranih.
(Telegraf.rs)