Srpski ginekolozi o uvozu reproduktivnog materijala iz Španije: "Dobro je da možemo ovako da pomognemo"

Prema rečima dr Aleksandra Ljubića, ovo je ogroman napredak mogućnosti lečenja pacijenata koji poslednjih 20 godina nisu mogli da se leče u našoj zemlji na taj način

Foto: Shutterstock

U decembru u Srbiji počinje vantelesna oplodnja reproduktivnim ćelijama koje stižu iz uvoza. Republički fond za zdravstveno osiguranje preuzima sve troškove na sebe. Reproduktivne ćelije uvoziće se iz banke u Španiji sa kojom je Srbija potpisala sporazum.

Ginekolozi prof. dr Aleksandar Ljubić, dr Borislav Antonijević i dr Milan Milenković vodili su diskusiju o uvozu reproduktivnog materijala na K1 televiziji u emisiji "Mi danas".

Prema rečima dr Ljubića, ovo je ogroman napredak mogućnosti lečenja pacijenata koji poslednjih 20 godina nisu mogli da se leče u našoj zemlji na taj način i zato su morali da putuju u druge zemlje da bi to probali.

- Mi smo do pre 20 godina veoma uspešno i aktivno radili na rešavanju problema donacija u našoj zemlji, ali je on administrativno bio prekinut, tako da je na ovaj način, medicinski gledano, dopunjeno ono što naša država čini da bi ljudi koji žele da imaju više dece imali više dece.

Španci nam nisu slični ni po osobinama, ni po istoriji

On smatra da je podrška naše države u omogućavanju lečenja steriliteta sigurno bez premca u Evropi.

Dr Ljubić, Printskrin: K1

- Nešto što je ranije bio propust ili je postojalo ograničenje u korišćenju savremene medicine u tom lečenju je korigovano. Uz sva ograničenja etičkih principa mnogo je dobro da postoji mogućnost da mi onima kojima ne možemo da pomognemo na drugi način pomognemo ovako. Nažalost uz svu modernu tehnologiju nismo došli do toga da ljudi mogu da iskoriste svoje starije jajne ćelije i spermatozode kao što se mogu iskoristiti mlađi spermatozoid ili jajne ćelije - navodi dr Ljubić.

Dr Borislav Antonijević se pita zašto baš uvoz iz Španije.

- Kao što se o svemu spekuliše kod nas tako se spekuliše i o ovome sa pitanjem poput zašto baš Španija, Španci nisu nama slični ni po osobinama, ni po istoriji? Ne postoji način da mi znamo kakva je genetska prošlost tih donora. Lakše je to ispitati kod nas, ako je u Srbiji, naravno, postavlja se pitanje kakva je genetska prošlost naših partnera. Nije problem uopšte da je neko postavio pitanje da li treba da se omogući da se uzmaju donirane jajne ćelije i spermatozoidi, ali postavlja se pitanje zašto iz Španije – rekao je dr Antonijević u emisiji „Mi danas“.

Prema njegovim rečima, ruska nacija je nama slična i po fizičkom izgledu i po ostalim stvarima.

- Zašto samo iz Španije, ko je izabrao Španiju? Zašto ne pokušamo da stimulišemo davanje genetskog materijala kod nas?

Dr Ljubić: Veliki deo naših ljudi išao u Rusiju i Ukrajinu

Dr Ljubić se nadovezao na dr Antonijevićevo pitanje.

- Druga stvar je priča o mogućnostima da znamo odakle su donori, s tehnologijom kojom možemo da saznamo DNK naših sugrađana, naučili smo da je retko ko samo odavde. Postoji veoma određen nivo genetskih ispitivanja za sve donore i, ukoliko svojim pacijentima radimo skrining celog genoma, možemo da vidimo gde postoji rizik da nešto ne bude kako treba. Veliki deo naših ljudi je išao u Rusiju i u Ukrajinu, to su bili uglavnom najveći donori svetskih banaka. Bilo bi sigurno efikasnije da imamo i rusku i ukrajinsku banku zbog dostupnosti ćelija, mislim da država i radi na tome, da napravi programe doniranja reproduktivnih ćelija.

Dr Milan Milenković upozorio je da jajnih ćelija nema na tržištu.

Dr Milenković, Printskrin: K1

- Španija je verovatno izabrana zbog uređenog sistema za doniranje, ali jajnih ćelija generalno nema, a najbolja strategija je da se selektuju donori kod nas – rekao je on za K1 televiziju. - Verovatno ćemo uvesti malu količinu, to je logistički jako kompleksan proces. Svake godine nekoliko hiljada ljudi nađe partnera u inostranstvu pa time ne promene genetski kod, ali mnogo je jeftinije i jednostavnije da nam osnova budu naši ljudi, da mi pravimo zdravstveni turizam. Ako političari odluče da se to radi, mi smo spremni da se to radi. Vi ako uvozite iz Španije tamo se donori plaćaju hiljadu evra, pa izvoz hiljadu i dvesta, pa uvoz hiljadu i trista, bolje da plaćamo našim ljudima, to prvo treba stimulisati.

Dr Antonijević: Dali smo mogućnost da istopolni parovi imaju dete, ja to ne bih voleo

Dr Antonijević smatra da smo mi specifičan narod i da jako volimo to kakvi smo.

Dr. Antonijević, Printskrin: K1

- Zato postoji opravdan strah da se ne izgubi deo naše duše, ako mi generalno imamo stav da se zalažemo za porodične vrednosti, očuvanje braka i mnogo dece u porodicama, svakako da je ovo jedan od iskoraka napred da će to da se desi. Ono što narod pita je koliko to nas košta kao državu, svi znamo da te donirane jajne ćelije nisu nikada jeftine. Kod nas nije postojala zakonska regulativa koja je dozvoljavala donorski genetski kod, a ne postoji ni sada, mi se zalažemo za to da se naše banke napune – istakao je on u emisiji „Mi danas“. - Dali smo mogućnost da žena bez partnera dobije dete, kao i istopolni parovi koji ne mogu da imaju dete po našem zakonu, a ja to ne bih voleo. Zakon brani da istopolni partneri imaju dete i ovim ćemo im omogućiti da ga zaobiđu, zato jako treba biti oprezan sa svim ovim. To bi trebalo da se koristi samo u regularnim zajednicama muža i žene.

Dr Ljubić je objasnio da postoje parovi koji žele da znaju lik i pozadinu donora, međutim to nije moguće, ali majka može da utiče na gen deteta.

- Vi ne možete videti ni sliku niti znati pozadinu donora, možete da dobijete samo karakteristike. Vi nemate pristup kao buduća majka o tome, doniranje je anonimno. Ono što je činjenica je kakav god da je genetski materijal u embrionu, organizam majke je taj koji obezbeđuje mikrosredine i on dovodi do toga se epigenetika ili mehanizmi koji postoje u ćelijama embriona menjaju zavisno od stanja organizma majke i majka može da utiče na to kakve će biti osobine deteta, kao i fizičke karakteristike. Majka biološki utiče na taj genetski kod i daje svoj život – zaključio je on na K1 televiziji u emisiji "Mi danas".

(Telegraf.rs)