Specijalista ORL, dr Bojan Marković: Evo kada je neophodna operacija trećeg krajnika kod dece

Treći krajnik štiti donje disajne puteve od ulaska virusa i bakterija, alergena i aerozagađivača

Otorinolaringolog dr Bojan Marković objašnjava kada je medicinski neophodno da se operiše treći krajnik i koje su to komlikacije koje prouzrokuje uvećan treći krajnik.

Treći krajnik ili tonzila faringika, kako se još naziva, počinje da se razvija nakon rođenja. Sagrađen je iz mnogobrojnih sluzokožnih nabora u kojima je smešteno limfatično tkivo i nalazi se na krovu nosnog dela ždrela.

Preporučujemo

Krajnici su važni za odbranu organizma od infekcija, ali postoje stanja kada mogu da izazovu probleme sa zdravljem. Ovim povodom smo razgovarali sa otorinolaringologom, alegologom i kliničkim imunologom dr Bojanom Markovićem iz klinike Acibadem Bel Medic.

Treći krajnik svoj maksimum razvoja postiže između druge i desete godine starosti. Od puberteta počinje njegovo povlačenje tako da nakon 25. godine života na tom mestu više nema limfatičnog tkiva, već samo nekoliko sluzničnih nabora.

- Adenoidna hiperplazija ili uvećanje trećeg krajnika je normalna imunološka reakcija. Ovaj prirodni proces se dešava u dečjem uzrastu kao posledica čestih infekcija nosa, a namena mu je zaštita donjih disajnih puteva od ulaska virusa, bakterija, alergena i aerozagađivača. Pritom nije veličina adenoida merilo za pojavu i težinu simptoma, već odnos uvećanog adenoida prema širini nosnog dela ždrela. Uvećanje trećeg krajnika nastaje i kao reakcija limfatičnog tkiva na zapaljenje susednih organa, dejstvo alergena i enzima za varenje iz želuca - kaže dr Marković.

- Najčešći simptomi uvećanog trećeg krajnika su hrkanje, začepljenost nosa, stalna sekrecija iz nosa, disanje na usta, glas koji ima nazalni prizvuk, takozvani unjkav govor.

Dr Bojan Marković ukazuje na komplikacije sa zdravljem koje mogu da nastanu kao posledica uvećanog krajnika:

- Postoji čitav niz komplikacija koje prouzrokuje uvećan treći krajnik kao što su česte upale srednjeg uha, oštećenje sluha, česte upale nosa i sinusa, upale grkljana i traheobronhitis, razvoj gotskog nepca usled izostanka pritiska jezika na tvrdo nepce. Takođe, postoje i opšti efekti na organizam u vidu usporenog razvoja, preosetljivosti na infekcije, gubitak apetita, uticaj na razvoj inteligencije i mentalnog razvoja, pospanost, apatija.

Lečenje trećeg krajnika

Dr Marković kaže da lečenje može biti konzervativno, odnosno lekovima i hirurško.

- Ako se radi o aktunom zapaljenju, potrebno je sanirati infekciju i tada primenjujemo konzervativno lečenje. Terapija se sastoji u primeni nazalnih dekongestiva (čuvene kapi ili sprejevi za otpušavanje nosa), antibiotskih kapi po antibiogramu, aspiracija sekreta iz nosa (Proetz metoda) jer zastoj sekreta ne dozvoljava da se postigne dovoljna količina antibiotika u tkivu, primeni sistemskih antibiotika, analgoantipiretici, uzimanje dovoljno tečnosti, nazalni kortikosteroidi i ispiranje nosa slanim rastvorima.

Kada je vreme za operaciju?

- U drugom aktu po smirivanju svih znakova akutne infekcije, nakon par nedelja, procenjujemo da li su adenoidi i dalje uvećani i da li zatvaraju disajni put; ako je to slučaj, savetujemo hirurško lečenje adenoidektomiju. Donje starosne granice za operaciju trećeg krajnika nema. On se operiše kad je to medicinski neophodno - ističe naš sagovornik.

Operativne komplikacije

- Operativne komplikcije delimo na intraoperativne i postoperativne. Intraoperativne komplikacije se dešavaju u toku samog operativnog zahvata, a to su krvarenje, aspiracija sekreta, aspiracija komadića tkiva trećeg krajnika, povreda kičme, povreda mekog nepca, povreda okolnih struktura nazalnog dela ždrela, povreda ušća Eustahijeve tube - objašnjava doktor.

Kada je reč o postoperativnim komplikacijama one mogu biti: krvarenje sedmog dana, infekcija, velofaringealna insuficijencija odnosno vraćanje hrane i vode na nos, ponovni rast trećeg krajnika, oštećenje temporomandibularnog zgloba zbog prejakog otvaranja usta.

Dr Marković naglašava da su gore navedene komplikacije moguće ali ako se operativna tehnika izvodi vrlo pažljivo one se praktično i ne dešavaju.

Oporavak nakon operacije

- Nakon operacije ostaje se u bolnici, nekoliko sati, radi praćenja ranog postoperativnog toka, a potom se mali pacijent otpušta na kućno lečenje. Nije neophodno da dete prespava u bolnici. Savetuje se kašasta prohlađena hrana u narednih pet do deset dana. Bolovi su blagi. Uzimaju se lekovi protiv bolova po potrebi. Dovoljno uzimanje tečnosti i mirovanje. Kontrola se zakazuje petog postoperativnog dana - zaključuje dr Bojan Marković.

(Telegraf.rs/PR)