U svetu je dvostruko više onih koji su napeti i pod stresom - Da li ste i Vi među njima?

Svako ko živi i radi u uslovima pojačanog psihičkog stresa, kratkih rokova, brojnih obaveza, ko u dužem ili kraćem periodu nailazi na poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju – umor, iscrpljenost, pad energije, raspoloženja, nesanica, preopterećenost, napetost i anksioznost može biti kandidat za neki od prirodnih tretmana ili psihoterapiju – objašnjava dr Gorica Đokić, expert u oblasti neuropsihofarmakologije

Na "ivici ste", pod stresom, zabrinuti, neraspoloženi, mislite da će se desiti nešto loše. Razdražljivi ste, napeti, ne možete da se opustite, imate strahove, loše spavate i san Vas ne odmara. Lošu koncentraciju prati i slabo pamćenje, niste efikasni kao nekada. Uzbuđujete se zbog sitnica, osećate se preopterećeno, umorno, iscrpljeni ste, fali vam energija i imate obilje telesnih smetnji (mišići su vam napeti, srce vam se uzlupa, imate osećaj težine u grudima…). Niste pogrešili, ono što opisujete uzrokovano je stresom. Stres izaziva stanje psihičke patnje-distres, koji se najčešće ispoljava u vidu anksioznih i depresivnih simptoma.

Covid 19, bolest i/ili smrt bliske osobe, poslovni i finansijski problemi, lični i partnerski problemi, usamljenost, su prema rezultatima CoV2Soul studije na nacionalnom reprezentativnom uzorku, najugrožavajući stresori (ovome treba dodati i ratove).

Anksioznost je deo normalnih reakcija osobe u slučaju opasnosti ili pretnje opasnosti i predstavlja deo "bori se ili pobegni" adaptacije ka preživljavanju.

Za razliku od toga, anksiozni poremećaj predstavlja izraženu, nekontrolisanu i često iracionalnu zabrinutost koja ometa svakodnevno funkcionisanje. Sami simptomi mogu biti lakši, umereni i teži, a lečenje prema našem vodiču podrazumeva da se za lakše i delimično umerene simptome anksioznosti mogu koristiti dijetetski suplementi sa ili bez psihoterapije, a za teže simptome, lekovi sa ili bez psihoterapije.

Učestalost anksioznosti u svetu je bila između 5,1 % i 11,9% i najčešće je duplirana u poslednje dve godine. Međutim klinička slika anksioznosti se u mnogome preklapa ili obogaćuje sa kliničkom slikom drugih psihijatrijskih poremećaja najčešće sa depresivnim poremećajem, paničnim poremećajem, socijalnom anksioznošću, posttraumatskim stresnim poremećajem i poremećajem prilagođavanja, kao i alkoholizmom i zloupotebom psihoaktivnih supstanci.

Kada stresno stanje dugo traje, može doći do nastanka psihosomatskih bolesti koje predstavljaju telesna oboljenja izazvana psihičkim uzrocima. U ove bolesti ubrajamo: povišen krvni pritisak, astmu, hipertireozu, čir želuca, iritabilni kolon, ulcerozni kolitis, psorijazu, vitiligo, alopeciju areatu, šećernu bolest, infarkt srca, pa i autoimune i maligne bolesti…

Osim anksioznosti, psihička patnja uzrokovana stresom se ispoljava i u vidu depresivnog poremećaja koji karakteriše sniženo raspoloženje udruženo sa veoma niskim stepenom samopoštovanja i gubitkom zadovoljstva ili interesovanja za ljude, stvari i događaje koji su osobu ranije činili srećnom. Primetili ste da se neki od ovih simptoma ponavljaju kod anksioznosti i kod depresivnosti i ja često volim da kažem "nema depresivnosti bez anksioznih simptoma, i nema anksioznosti bez depresivnih simptoma".

Smatra se da 15% osoba tokom života ima depresivnu epizodu, ali mnogo osoba sa depresijom ima ponavljanu ili hroničnu depresivnost koja predstavlja ozbiljnu i onesposobljavajuću bolest. Depresivni simptomi, kao i anksiozni mogu biti lakši, umereni i teži, a lečenje prema našem vodiču podrazumeva da se za lakše simptome depresivnosti mogu uzeti pomoćna lekovita sredstva sa ili bez psihoterapije, a za umerene i teže simptome, lekovi sa ili bez psihoterapije.

Tretman pomoćnim lekovitim sredstvima opravdan je kod blagih i eventualno umerenih simptoma anksioznosti i depresivnosti. Potencijalni kandidat je svako ko živi i radi u uslovima pojačanog psihičkog stresa, kratkih rokova, brojnih obaveza, ko u dužem ili kraćem periodu nailazi na poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju – oseća umor, iscrpljenost, pad energije, raspoloženja, nesanicu, doživljava preopterećenost, napetost i anksioznost.

Prema svetskoj bazi podataka i Nacionalnom vodiču dobre kliničke prakse, S-adenozil L-metionin (SAMe) je preporučen za tretman blagih i umerenih simptoma depresije, ali i anksioznosti. To je potpuno prirodna supstanca već prisutna u organizmu, važna u reakcijama sinteze neurotransmitera, koja uz umerenu fizičku aktivnost, relaksacione tehnike, magnezijum, sunčanje i/ili uzimanje vitamina D3 pomaže, bez pospanosti i stvaranja zavisnosti. U kliničkoj studiji koju smo radili, kod pacijenata koji su koristili SAMe u kombinaciji sa kompleksom B vitamina ( Tensilen®) nakon 3 meseca uzimanja pokazano je dvostruko smanjenje simptoma, bez neželjenih dejstava. Osobe koje uzimaju SAMe imaju i značajno bolje rezultate na testovima koncentracije, pažnje i pamćenja.

I na kraju, kako smanjiti uticaj stresa? Jedite i pijte uravnoteženo, vežbajte redovno u skladu sa vašim fizičkim mogućnostima i obavezno na vazduhu, vežbajte tehnike opuštanja, smanjite okidače stresa (ne gledajte vesti, ostavite vremena za sebe, postavite prioritete…), naučite da kažete NE, uzmite kućnog ljubimca…

(Telegraf.rs/PR)