Sve više mladih sa mentalnim tegobama: "Osoba s problemom se ostavlja po strani, razvijanje empatije ključno"

- Ljudi koji imaju problem s mentalnim zdravljem često su diskriminisani i upravo je nedostatak empatije ključan

Na održanoj konferenciji UNICEF-a posvećenoj mentalnom zdravlju mladih saopšteno je da je čak 17 odsto dece i mladih u Srbiji primetilo pogoršanje mentalnog zdravlja tokom pandemije korona virusa.

Kako u Srbiji tako i u svetu primećen je rastući broj mladih koji imaju probleme sa mentalnim zdravljem; pre pandemije kovida statistika je bila da jedno od sedmoro dece ima problem sa mentalnim zdravljem, dok je nakon pandemije broj porastao. Osnovni problem je što je mentalno zdravlje stigmatizovano gotovo u svim zemljama, bile one bogate ili siromašne.

Preporučujemo

Kod dece pristup mentalnoj higijeni umnogome je drugačiji nego kod odraslih jer deca nekada nisu jasna prilikom izražavanja osećanja, te je zato na roditeljima da se zapitaju "kako se moje dete danas zaista oseća".

Istraživanje koje je rađeno tokom 2021. godine na 11.000 mladih iz Srbije pokazalo je da više od 17 odsto mladih između 20 i 24. godine ima problem s mentalnim zdravljem i u većini su bile osobe ženskog pola.

Mladi danas nisu spremni da traže pomoć kada im je potrebna, a čak jedna trećina njih ne zna ni kako bi mogla da pronađe podršku zbog toga što se oseća loše. Podaci iz sveta takođe ukazuju da je problem sa mentalnim zdravljem mladih ljudi globalan. Tome govore u prilog podaci iz Norveške, gde je čak 11 odsto mladih razmišljalo o suicidu, a situacija sa kovidom je doprinela ovoj statistici.

Još 2018. godine sprovedeno je istraživanje među mladima uzrasta 16-22 godine, gde je čak 16 odsto njih reklo kako je imalo napad anksioznosti. Stručnjaci kažu da svako dete u nekom momentu života i razvoja može da ima problem s mentalnim zdravljem. Stoga je jako važno da čujemo mlade i razvijemo program podrške svima kojima je podrška potrebna.

Jedna od učesnica na konferenciji "Ka boljem mentalnom zdravlju adolescenata i mladih u Srbiji" koju je organizovao UNICEF u saradnji sa Vladom Republike Srbije i drugim partnerima, bila je Milica Veljković, članica UNICEF grupe mladih za podršku mentalnom zdravlju, a koja je sa 16 godina pokušala suicid.

- Na svima nama, koji želimo da damo doprinos oblasti mentalnog zdravlja, jeste da se potrudimo da čujemo naše mlade, da zajedno nađemo pravi put i izgradimo kvalitetnu mrežu podrške, da pomognemo roditeljima i od malih nogu utičemo na razvoj empatije i budemo oni koji će odvojiti vreme da saslušaju drugoga i pitaju: "Kako si?". Naša kampanja i postavlja ovo pitanje "Kako si, ali stvarno?" i možda nećemo odmah dobiti potpuno iskren odgovor na ovo pitanje, ali je od velikog značaja da ne zaboravimo da ga ponovimo sledećom prilikom - kazala je Milica na konferenciji.

Ona je istakla kako bi roditelji od malih nogu trebalo decu da uče empatiji, pa smo je tim povodom pitali koliko misli da je to važno za sve one koji se u nekom momentu života ne osećaju dobro.

- Jako je važno da pokušamo da razvijamo empatiju od malih nogu, nešto što iz korena može da promeni jedno društvo. Onaj momenat kada sa malim čovekom razmatramo pitanja emocija, stvari o kojima oni razmišljaju i koje osećaju čini da se mnogo lakše gradi ona osoba koja će u budućnosti moći zaista da sasluša drugoga, neće imati predrasuda, biće toleranta i otvorena prema svakoj vrsti različitosti. Mi smo svesni da su ljudi koji imaju problem s mentalnim zdravljem često diskriminisani i stvarno smatram da je upravo taj nedostatak empatije ključan, jer se osoba koja ima problem ostavlja po strani i ne pravi joj se mesto u društvu u kojem jednako pripada. Stoga je jako važan holistički pristup u kojem svi treba da budu uključeni, porodica, pedagozi, edukatori, prijatelji, a ne da se sve odvoija iza zatvorenih vrata medicinskih radnika. Početak je zaista razvijanje empatije - kazala je za Telegraf.rs Milica Veljković.

Milica ističe da sve što mladi osećaju u nekom trenutku života je potpuno u redu i da onog trenutka kada imaju bilo koju potrebu za razgovorom, treba da je realizuju. Kaže da se seća sebe koliko joj je bilo teško da objasni sve ono što oseća i ono kroz šta prolazi, ali to tada nije uradila. U njenom slučaju ceo sistem podrške je zakazao.

Ona ističe da sve treba da počne od porodice i da svi treba da budu uključeni, a ne samo lekar koji će da sluša i da prepiše terapiju.

- Ono što se dešava mladim ljudima ne treba da bude tabu i da bude stigmatizovano - naglasila je ona.

(Telegraf.rs)