Prof. dr Nenad Dikić: Gorica Nešović - nismo je sačuvali

Nova kolumna Profesora Nenada Dikića o važnosti preventivnih pregleda

Osećao sam se kao kada je Vlada Divljan preminuo. Za razliku od Vlade, Goricu nisam poznavao, tačnije sreo sam je samo jednom na „prekobrojnom času“ pre 42 godine na Studiju B. Međutim, njihovi životi su obeležili moj, tačnije sve što su oni radili, slušali i pričali deo je mene.

Verovatno zbog toga bol koju osećam je još jača, kao kada sam ostao bez mame sa dvadeset godina. Mama i Vlada su umrli od iste bolesti, karcionoma debelog creva, a Gorica od dijabetesa melitusa ili šećerne bolesti.

Preporučujemo

Koliko god sam opravdavao smrt od karcinoma kao podlu i neizlečivu, toliko mi nije jasno kako je moguće da neko u 21. veku u centru jednom velikog evropskog grada umre od dijabetesa.

Mama je bila specijalista medicine rada i ono što je najviše radila bili su sistematski pregledi. I mi svi smo kao deca bili stalno na nekim sistematskim pregledima. A onda su pregledi prestali. Ušli smo u nešto što se zove tranzicija i sistematske preglede više nisu obavljali. Počeli su da ih rade samo privatne zdravstvene ustanove, ali se stvari nisu bitno promenile, jer je mnogo ljudi ostalo van sistema. Tako se i Vlada kao muzičar i putnik nije pregledao sve dok bolest nije postala neizlečiva.

Slično je i sa radijskim voditeljima, koji često i ne razmišljaju o sistematskom pregledu.

A sistemski pregledi obuhvata sprovođenje preventivnih analiza i dijagnostičkih metoda koje treba da ukažu da li postoji određeno oboljenje ili rizici za nastanak bolesti. Danas se još uvek sprovode za bebe i decu određenog uzrasta.

Međutim, zbog prevencije raznih bolesti, bilo bi poželjno da se sistematski pregled obavi jednom godišnje kod svih. Kada se to ne radim dolazi do velikih problema za jednu populaciju. Tako, mi u Srbiji držimo mnogo neslavnih rekorda.

Iako smo srazmerno mali i neuporedivi sa mnogim zemljama, prvi smo po karcionomu grlića materice, drugi po obolevanju od karcionoma dojke ili još gore drugi po oboljevanju od kardiovaskularnih bolesti u Evropi.

Zbog svega jedno od ključnih stvari koje učim studente sporta je da prepoznaju sve faktore rizika koji narušavaju zdravlje i da se protiv njih bore. Činjenica je da na sve njih sem genetike možemo da utičemo i da tako sprečimo ili ublažimo tegobe i simptome određene bolesti. Njihovo sagledavanje je praktično neka vrsta malog sistematskog pregleda, jer bi trebalo svake godine da uradimo krvnu sliku i određene biohemijske analize krvi, pre svega glukozu i masti. Naravno ima tu i drugih parametara koje zahtevaju neko znanje, ali danas se o svemu toliko priča da su postali pitanje opšte kulture.

I da je Gorica išla na sistematske preglede verovatno se sve ne bi ovako završilo, jer bi joj otkrili šećer na vreme. Ovako je po sopstvenom priznanju sve uradila nakon nekoliko godina, kada je dijabetes učinio svoje. Naime, on je toliko podmukao jer sistematski uništava krvne sudove, pre svega bubrege i oči. Dovoljno je redovno merenje i održavanje nivoa glukoze da se to uspori i da ljudi sa dijabetesom žive normalno i dugo.

Nažalost, pregledi su kod Gorice izostali, a onda se borila najbolje kako je znala i mogla u ovom našem sistemu. Sada smo svi utučeni i žalimo za njom, a trebalo je samo da nju i sve druge bolje čuvamo. Ako je tačno da imamo više od pet stotina privatnih laboratorija, kako je moguće da visoka vrednost glukoze prođe neopaženo. Moramo da razvijemo navike da se bar jednom godišnje kontrolišemo, tačnije uradimo krvnu sliku i celokupnu biohemijsku analizu krvi.

Njena smrt trebalo bi da nam posluži kao otrežnjenje i da ponovo stavimo čoveka u centar našeg sistema, a ne politiku i profit. Sećam se reči kolege iz Omana, koji je rekao da su oni tako mala zemlja da ne mogu da dozvole da nijedan čovek umre a da mu se ne pomogne koliko je god moguće. Očigledno da treba da primenimo i lečimo ljude jer su oni najvrednije što imamo. Ljudi koji zaista vole jedni druge misle i pomažu se za života, a ne pričaju o tome nakon smrti. A svima nama preostaje da se Gorici zahvalimo za sve što je činila za nas.

Prof.dr Nenad Dikić, Fakultet za fizičku kulturu i menadžment u sportu, jedini fakultet za sport na Univerzitetu Singidunum